Juče, 28. marta, u Radisson Blu Old Mill hotelu u Beogradu, održana je konferencija „Žene u održivoj energetici – liderstvo za promenu“.

Konferencija je podržana od strane  Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (UNECE), Švajcarske kancelarije za saradnju (SECO) i Centra za promociju održivog razvoja.

Konferenciji je prethodila višemesečna aktivnost na formiranju ekspertske mreže žena koje su profesionalno angažovane u sektoru održive energetike, klimatskih promena i zaštite životne sredine – WISE (Women in Sustainable Energy).

Jedna od žena koje su postale deo ove mreže i uzele učešće na održanoj konferenciji je i predsednica Saveta za energetiku Zelene stranke, dipl. inž. elektrotehnike Sonja Nikolić.

Projekat WISE SEE promoviše aktivno učešće, zastupljenost i jačanje uloge žena u sektoru održive energetike, klimatskih promena i zaštite životne sredine.

Održana je prezentacija koja je prikazala trenutni položaj žena u Srbiji.

Ima dobrih , ali i onih drugih primera kada se govori o ovoj temi.

Žene  u ministarstvima i agencijama (u onima koja su trenutno bila u fokusu) su zastupljene u visokom procentu (između 59% i 68%) ali su to, uglavnom, mesta na nižim nivoima odlučivanja, sa velikom količinom posla i odgovornosti. Najveći broj žena na prvom nivou odlučivanja (43%) je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gde je žena i ministar.

Zastupljenost žena i njihov položaj u biznisu su nešto lošiji, osim u Elektromrežama Srbije gde je procenat žena u odnosu na ukupno zaposlene dosta nizak, 22%, ali je procenat žena u top menadžmentu čak 56%!

Kao suprotan primer ovom imamo EPS u kome na 20% zastupljenosti žena u ukupnom broju zaposlenih samo 13% je na najvišim pozicijama.

Ni žene u medijima nisu zadovoljne svojim položajem i moraju da vode stalnu borbu za svoj ravnopravan položaj, radni status i visinu primanja.

U poljoprivredi, njihov položaj je, već tradicionalno, daleko teži nego onih u urbanim sredinama. Pokazalo se da žene na selu imaju saznanja o razvoju i primeni novih tehnologija u poljoprivredi, poznat im je koncept održivog razvoja i obnovljivih izvora energije.

Običajno pravo, neulaganje u obrazovanje i loša infrastruktura sprečavaju žene da više i aktivnije učestvuju u odlučivanju svojih lokalnih zajednica, ali i svog domaćinstva. Veoma su zainteresovane za nova saznanja i informacije, ali je skoro svima problem nedostatak materijalnih sredstava.

I preduzetnice su pokazale želju da  ulažu u energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine.

Bio je ovo skup uspešnih, sposobnih, aktivnih, ostvarenih žena. Šteta što na ovakvim skupovima nema više muškaraca, pogotovo onih koji sumnjaju u sposobnosti i mogućnosti žena. Možda bi ih ovakve razmene iskustava uverile da muškarci i žene  nisu ni neprijatelji ni konkurencija jedni drugima nego komplementarni delovi jedne celine koja samo kada je potpuna može da da svoj maksimum na svim poljima.