U četvrtak, 7. juna 2018. godine, u organizaciji Saveta za energetiku Zelene stranke, u amfiteatru SPENS-a održana je projekcija filma „Plavo srce“, kao i dva kratka predavanja koja povezuju stanje malih vodotokova u Republici Srbiji sa tematikom filma.

Film „Plavo srce“ (Blue Heart) bavi se problemima životne sredine i stanovništva na teritorijama koje su izložene uticajima potencijalne izgradnje hidroelektrana u regionu Balkana, tačnije, u Albaniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Tim redosledom film je i podeljen na tri zasebna dela, pa je tema prvog dela planirana izgradnja hidroelektrane na reci Vjosi, kojom bi većinsko poljoprivredno stanovništvo u okolini ostalo bez svojih njiva i šansi za opstanak. Hidrološki, a delom i klimatski uslovi u velikoj meri bi se promenili, što bi uticalo na opstanak veoma osetljivog ekosistema. Tužbama protiv države, lokalno stanovništvo uspelo je da zaustavi planove „investitora“ i to je prvi slučaj pobede interesa stanovništva i prirode nad „investitorima“ na ovim prostorima.

Drugi deo filma vodi u Nacionalni park Mavrovo u Makedoniji, stanište verovatno poslednjih primeraka balkanskog risa, vrste kojoj  preti izumiranje. U okviru Nacionalnog parka makedonska vlada planirala je veliki broj hidroelektrana i mini hidroelektrana, čime bi se opstanak risa u potpunosti onemogućio. Evropski sud presudio je u korist opstanka balkanskog risa, ali državni aparat i dalje ne odustaje od investicija.

Treći deo filma vodi nas u selo Kruščicu u BiH, gde se lokalno stanovništvo, pretežno žene, organizovalo i 325 dana držalo blokadu na mostu i sprečavalo ulazak teških mašina, koje bi njihovu reku zatvorile u cevovod. Bez reke opstanak Kruščice kao naselja bio bi onemogućen, a šteta naneta ekosistemu nenadoknadiva. I pored fizičkog pokušaja uklanjanja blokade, uz primenu izuzetno grube sile i pritvaranja, stanovništvo je istrajalo, a mašine nisu uspele da stignu na svoje odredište. Slučaj je dospeo i do suda, ali su pokušaji prolaska mašina ipak zaustavljeni.

Za sad ove tri priče imaju srećan kraj i pokazuju da pravo i pravda po nekad imaju istu putanju. Organizovano stanovništvo, koje zna šta želi i hoće da istraje u tome ima veliku moć, a slučajevi da su uspeli da se izbore sa državom, investitorima i birokratijom prestaju da budu nemoguća misija.

Posle filma je predsednica Saveta za energetiku, Sonja Nikolić, upoznala prisutne sa situacijom u Srbiji i najezdom „investitora“ na vodotoke koji, potpomognuti stavovima nekih državnih institucija u vezi obnovljivih izvora energije, dobijaju bitno mesto u energetskim planovima Srbije. Izgradnja mini hidroelektrana, iako za proizvodnju električne energije koristi snagu  vode, nikako se ne može smatrati uopšteno prihvatljivom, jer su negativni uticaji po životnu sredinu, kao i na lokalno stanovništvo izuzetno štetni.

U nastavku potpredsednik stranke, dr Ratko Bajčetić, ukazao je na zakonske odredbe koje se u slučaju izgradnje mini hidroelektrana izbegavaju, ali i grubo ignorišu, a deo svog izlaganja posvetio je i sedmoj sili i stavovima državnih institucija, investitora, struke i organizacija civilnog društva u medijima.

Nakon toga, u foto sesiji, prikazano je čime to od prirodnih vrednosti i retkosti Srbija raspolaže i šta su investitori spremni da zauvek unište, a sve samo radi zarade u 12 godina povlašćene cene struje koju će proizvesti.

U komentarima publike preovladala su mišljenja da je potrebna reorganizacija i udruživanje organizacija civilnog društva, koje su sada veoma lokalnih karaktera u jedinstveni front za očuvanje divljih reka Srbije i opstanak stanovništva u tim krajevima.