Nasilje koje trpe žene nije samo ono fizičko, mada je ono najdrastičnije i najopasnije, nego može biti i psihičko (najrasprostranjenije), ekonomsko, seksualno (neki ga smatraju fizičkim, što u suštini i jeste)… Postoje žene koje nisu ni svesne da nisu dužne da trpe nasilje i da imaju prava da traže pomoć i zaštitu od njega.

Od početka godine u Srbiji je ubijeno 26 žena u porodičnom nasilju! Prvog juna ove godine  usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao i izmene Krivičnog zakonika. Na žalost to nije zaustavilo ni nasilje ni njegove fatalne ishode po žene. Sve ovo nam jasno pokazuje da zakon nije dovoljan jer se ovakvi postupci dešavaju u stanju pomračene svesti i kod osoba sa mentalnim problemima.

Moraju se hitno doneti odluke i propisi koji, na mestima gde se kreću i susreću ljudi sa problemima i velikom mogućnošću izbijanja konflikata kao što su Centri za socijalnu brigu, Sigurne kuće, bolnice, i slično, obavezuju ustanove da angažuju profesionalno obezbeđanje. Neophodno je praćenje rada svih institucija, pre svega sudskih, koje se bave donošenjem odluka i nametanjem rešenja u poremećenim porodičnim i drugim odnosima da bi se obezbedio ozbiljan pristup svakom pojedinačnom slučaju. Pri dodeli dece i regulisanju odnosa sa njima uvesti ozbiljnu psihološku procenu roditelja, pogotovo ako je nasilje bilo prisutno.

Svi ovi slučajevi su danak životu kakav vodimo, punom nesigurnosti, neizvesnosti, bez osnovnih sredstava i uslova za život. Ako se osvrnemo na godine i decenije iza nas, preživljene ratove i bombardovanja , nije ni čudo da su psihe mnogih ljudi oštećene u tolikoj meri da postaju nepredvidivi i agresivni. Moramo osposobiti institucije da zaštite slabe i nejake, a kao društvo truditi se da stvorimo sigurnije i lagodnije uslove za život svakog pojedinca.