Srbija se mora odreći prakse da su mrtve, posečene šume, vrednije od živih. Građanima je drvo emocija, a šumarima sirovina – rekao je predsednik Zelene stranke, mr Goran Čabradi, na Okruglom stolu „Nacionalni park Fruška gora – plansko upravljanje ili pustošenje“.

Okrugli sto je održan 21. juna u amfiteatru Spensa povodom informacija o postojanju masovne, nelegalne seče šuma Fruške gore.

– Šume su složeni ekosistemi čija nekontrolisana eksploatacija može dovesti do degradacije lokalnog ekosistema i pokrenuti razorni lanac događaja – nestanka mnogih životinjskih vrsta, ali i do ugrožavanja ljudskog zdravlja usled promena mikroklime. Naučni krugovi u UN, EU i SAD, izračunali su da seča šuma pogubnije deluje na klimu emisijom CO2, nego svi automobili na svetu. Mi dugoročnu dobit svih nas – vazduh, vodu i sam život, ugrožavamo zbog kratkoročne koristi – zarade od seče šume – rekao je Čabradi.

Učesnici okruglog stola bili su prof. dr Milan Medarević, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Konstantin Plužarević, član uprave JP NP „Fruška gora“, Zvezdan Mešanović iz Uprave za šume Republike Srbije, Nenad Radosavljević iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, novinar Dragan Gmizić, i Nataša Đereg iz organizacije CEKOR.

Tema je izazvala brojne polemike i nesuglasice. Predstavnici države i nacionalnog parka smatraju da u planovima gazdovanja šumama nema ničeg lošeg, te da se eksploatacija vrši umerenim intenzitetom, kao i da nijedan od preko 30 inspekcijskih nadzora nije utvrdio ni jednu nepravilnost.

S druge strane, predstavnici nevladinog sektora smatraju da građani kao vlasnici NP „Fruška gora“ imaju pravo da ga koriste i čuvaju, te da je javnost s pravom zabrinuta, jer je sve podređeno seči šume, umesto njenom očuvanju.

– Pošto Srbija u svakoj oblasti barem 100 godina kasni za razvijenim svetom, mi i dalje verujemo da su mrtve šume vrednije od živih. Šumarima seča stabala donosi profit, a pošumljavanje predstavlja trošak. Stvari su obrnute. Život, kao najveći kapital zavisi od šuma.

Dakle, ukoliko ne promenimo sadašnji sistem i ukoliko Ministarstvo zaštite životne sredine ne preuzme veću odgovornost prema nacionalnim parkovima, i imaćemo sve veću negativnu reakciju javnosti, nekada opravdanu, nekada ne, a sa druge strane nećemo imati nacionalne  parkove kakve želimo.Mislim da ova država mora više da investira u nacionalne parkove, a da upravljači nacionalnim parkovima moraju pronaći načina da uključe javnost u izradu svojih planova i njihovo sprovođenje. – zaključio je Čabradi.