Zaštita voda ustavom, moratorijum na izgradnju mini-hidroelekrana, formiranje komisije za preispitivanje do sada izgrađenih objekata, povećavanje uloge lokalnog stanovništva u donošenje odluka koje se tiču lokalne prirode, i unapređenje energetskog sistema bez ugrožavanja reka predstavljaju pet tačaka plana Zelene stranke – Set rešenja za spas stanovništva, reka i prirode Srbije od neplanske gradnje mini-hidroelektrana.

Plan su povodom 22. marta, Svetskog dana voda, predstavili: mr Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke i narodni poslanik, dr Ratko Bajčetić, ekspert za vode i potpredsednik Zelene stranke, dipl. građ. ing. Rade Milutinović, član Srpske akademije izumitelja i naučnika, jedan od vodećih eksperata u Srbiji za vodne resurse, i nestranačke ličnosti, aktivisti građanske inicijative za odbranu reka na području Raške – području najviše pogođenom izgradnjom derivacionih mini hidroelektrana, dr Blagoje Pejić, stručnjak iz oblasti zaštite prirode i Aleksandar Drašković, ekolog, aktivista i borac za očuvanje reka Kopaonika i Srbije.

Na konferenciji je zaključeno da Srbija podstiče prevaziđena rešenja i odobravanjem gradnje više od 800 mini-hidroelektrana na rečicama i potocima visokog kvaliteta vode za piće, u trenutku kada Amerika i zemlje Evropske unije uklanjaju stare brane i mini-hidroelektrane zbog izuzetno male koristi i veoma pogubnog uticaja na životnu sredinu.

– Plan u pet tačaka obezbeđuje neophodni razvoj energetskog sektora i razvoj Srbije, a ujedno štiti prirodu i lokalno stanovništvo od štetnih uticaja. Plan Zelene stranke predstavlja u ovom momentu jedinu zvaničnu branu, jedinu političku prepreku nerazumnom napadu na poslednje netaknute reke u Evropi.

Zato, kao ključnu meru, Zelena stranka predlaže da se pijaća voda zaštiti Ustavom. Pijaća voda postaje resurs kog sve manje ima na planeti. Niko u Srbiji nema pravo da se ponaša neodgovorno i ugrožava nasleđe budućnosti – rekao je predsednik Zelene stranke, mr Goran Čabradi.

Pošto građani Srbije nemaju vremena da čekaju da se završi procedura izmene Ustava Zelena stranka zahteva moratorijum na gradnju mini-hidroelektrana.

–  Srbija, kao i u svemu drugom, i u ovoj oblasti kasni za razvijenim svetom, i oberučke prihvata odbačena i prevaziđena rešenja, kojih su se na zapadu odrekli pre najmanje tri decenije.

Zbog izuzetno štetnih efekata po prirodu i male ekonomske koristi u proteklih 20-25 godina, najmanje 5.000 malih elektrana, brana i propusta uklonjeno je sa reka u Francuskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Pošto energetski sektor Srbije mora da se razvija, i da koristi sve više „zelene energije“, Zelena stranka nudi rešenje koje će efikasno zameniti MHE i unaprediti zaštitu životne sredine – rekao je Čabradi.

Aleksandar Drašković, ekološki aktivista iz Jošaničke Banje, prisutnima se obratio i kao čovek koji živi neposredno uz mini hidroelektranu. Pored svih drugih, mnogo poznatijih negativnih efekata posledica rada mini hidroelektrane, istakao je i buku koju iste proizvode.

– Buka od oko 85-95 decibela, koja traje 24 sata dnevno, 365 dana godišnje, neizdrživa je i jedan je od uzroka napuštanja naselja u kojima su mini hidroelektrane već napravljene. – istakao je Drašković.

Dr Blagoje Pejić osvrnuo se na zakonsku regulativu Republike Srbije i istakao da u oblasti mini hidroelektrana postoje brojna kršenja, kao i „zaobilaženja“ zakona. On je napomenuo i da se za potrebe izgradnje mini hidroelektrana devastiraju velike površine pod šumama, kako za vodozahvate i mašinske hale turbina, tako i za cevovode, i dalekovode. Takođe, napomenuo je i da postoji ozbiljno kršenje Zakona o vodama, jer se protivno Zakonu, cevovodi postavljaju u korito za male vode i tako postaju velika pretnja u slučaju sve izraženijih bujica.

Dr Ratko Bajčetić upoznao je prisutne sa predlozima Zelene stranke kojima se pošast malih derivacionih hidroelektrana može i mora zaustaviti.

Zelena stranka predlaže da se štetne mini-hidroelektrane zamene energetskom vrbom koja će omogućiti prečišćavanje otpadnih voda i rešiti probleme sa kanalizacijom u svim naseljima, povećati energetsku stabilnost, podstaći razvoj lokalnog stanovništva i privrede, i obezbediti enormne uštede u državnom i lokalnim budžetima.

– Energetska vrba kao brzorastuća biljka daje veliki godišnji prirast i može da se koristi za proizvodnju peleta, što bi omogućilo prebacivanje lokalnih toplana sa mazuta, i domaćinstava sa uglja, na energent bez štetnih posledica po zdravlje i životnu sredinu. Dobit koja bi se ostvarila premašuje 180 miliona evra i manju upotrebu 900.000 tona uglja i 450.000 tona mazuta svake godine – rekao je inženjer Rade Milovanović.

Na konferenciji je istaknuto da se Srbija već 19 godina očajnički bori da uđe u Evropsku uniju, i da bi zaštita voda omogućila bolje pregovaračke pozicije.

– Okvirna direktiva Evropske unije o vodama propisuje da „voda nije komercijalni proizvod kao drugi, već nasleđe koje mora biti štićeno, branjeno i tretirano kao takvo, i mi kao društvo moramo tako i da se ponašamo ili ćemo nestati“ – rekao je Čabradi.