Apatin, Aleksandrovac, Alibunar, Aranđelovac, Arilje, Bač, Bajina Bašta, Banatski Karlovac, Batočina, Bela Crkva, Bela Palanka, Beočin, Boljevac, Bujanovac, Valjevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladičin Han, Vranje, Vrnjačka Banja, Golubac, Gornji Milanovac, Dimitrovgrad, Despotovac, Doljevac, Lazarevac, Lebane, Ivanjica, Kladovo, Knjaževac, Kraljevo, Kuršumlija, Lučani, Mali Zvornik, Majdanpek , Medveđa, Negotin, Novi Pazar, Opovo, Paraćin, Pećinci, Petrovac na Mlavi, Plandište, Sjenica, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Temerin, Titel, Topola, Trstenik, Tutin, Ćićevac, Čačak,………

Ovo nije popis srpskih opština, ovo je spisak opština koje su mimoišle zakonske propise i sklopile nezakonite ugovore sa privatnom firmom Avenija MB.

Član 66 Zakona o dobrobiti životinja: „Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja”.

Sklapanjem nezakonitih ugovora sa privatnom firmom udaljenom stotinama kilometara nije „obezbeđeno prihvatilište” već je neodgovorno utrošen državni novac, uz grubo kršenje zakona.

O samoj Aveniji MB možete pročitati mnogo. Možete pogledati i video snimke, dokumentaciju svedoka, građana i udruženja. U APR-u možete pročitati čija je firma i za koje poslove je registrovana. Možete pogledati tendere na kojima uvek pobeđuje Avenija MB iako sami uslovi dati u dokumentaciji nisu precizni, a nisu ni potpuni, a radi se o milionskim iznosima.

Tražeći informacije o Aveniji MB nećete naći da je firma registrovana da sakuplja napuštene životinje na celoj teritoriji Srbije niti ćete naći da negde piše da jedino oni mogu dobiti tender, ali ćete u praksi videti da se dešava upravo to. Uvidom u kapacitet prihvatilišta Avenije MB u Novom Selu, shvatićete da tu nema mesta za sve pse pokupljene širom Srbije . Pročitaćete mnogo ružnog, mnogo nezakonitog, mnogo svirepog do mere da ćete se zapitati šta nam se to desilo pa niko ne reaguje i ne sprečava zlo koje se radi. A radi se. I finansira se novcem poreskih obveznika. Naići ćete i na podatak da se psi razvoze stotinama kilometara daleko od mesta na kojima se hvataju te da im se tu gubi svaki trag, ali zato se na teritorijama drugih opština masovno pojavljuju novi psi. O tome kako radi Avenija MB možete pročitati i pogledati video zapise sa lica mesta. Na primer, u limenoj kutiji kapaciteta za 3 psa nagurano je više od 15 pasa. Transport se vrši u raznim vremenskim i atmosferskim prilikama koje ne obezbeđuju dobrobit životinje, jedinke nisu veterinarski obrađene prilikom hvatanja. Epidemiološki potpuno neprihvatljivo, jer nema podataka o zdravstvenom stanju uhvaćenih životinja pa stoga ni o zaraznim i drugim bolestima koje se na ovaj način šire teritorijom cele Srbije. Sem toga, psi u nepoznatoj sredini, dovedeni sa stotina kilometara velike udaljenosti, potencijalno predstavljaju opasnost da budu agresivni. Posebno zato što su u stresu zbog hvatanja, vožnje i tretmana koji su prošli, a dodatno ako su i povređeni, bolesni, pregladneli, žedni.

Sume koje se izdvajaju svake godine su sve veće i veće, što znači da ovaj
sistem saradnje lokalnih samouprava sa Avenijom MB, ne rešava problem broja napuštenih životinja. Broj opština koje se uključuju u ove sumnjive poslove se povećava što znači da je sve više opština koje ne poštuju zakone RS i koje olako raspolažu državnim novcem.

Da ne dužimo, rešavanje problema uz trošenje budžetskog novca, putem sklapanja ugovora sa Avenijom MB, Azom ili bilo kojom drugom firmom koja se ne pridržava zakona i gde nije isključeno da će se obustavom rada jednih pojaviti neki novi „privatni preduzetnik” koji će u nezakonskom trošenju budžetskog novca videti lepu zaradu za sebe, nije rešenje već samo umnožavanje problema.

Naš stav je da je neophodno hitno obustaviti rad Avenije MB, ali isto tako i da je neophodno izvršiti pritisak na lokalne samouprave da se pridržavaju zakonskih propisa i, kao institucije čija je obaveza sprovođenje zakona, postupaju po zakonu, te prevashodno ispoštuju svoju zakonsku obavezu da na svojoj teritoriji obezbede prihvatilišta za napuštene životinje. Osim toga lokalne samouprave su dužne da promovišu zakon i kroz odgovorno vlasništvo te osim kažnjavanja neodgovornih vlasnika koji napuštaju i izbacuju odrasle jedinke, čitava legla, majke sa bebama ili u blažoj verziji puštaju nekastrirane mužjake slobodno na ulicu „da se rasterete”, lokalne samouprave treba da obezbede i besplatne sterilizacije i kastracije, i to tokom cele godine kako bi sve jedinke koje stasavaju bile obuhvaćene programom, a vlasnicima omogućeno da sterilišu/kastriraju svoje pse i mačke pre nego što se nađu u situaciji da leglo, protivzakonito, izbacuju na ulicu.

Naša sugestija lokalnim samoupravama, ali i udruženjima za zaštitu životinja na istoj ili najbližoj teritoriji, ukoliko u naseljenom mestu ne postoji udruženje, je da se mora uspostaviti saradnja. U najvećem broju slučajeva između lokalnih samouprava i udruženja nema saradnje i nema obostranog razumevanja. Najviše iz razloga što nije prepoznato da udruženja suštinski i po zakonskoj definiciji rade posao lokalnih samouprava tu gde samouprave ne rade valjano, s tim što udruženja rade sa sopstvenim novcem uz eventualne dobrovoljne priloge građana, dok lokalne samouprave raspolažu budžetskim novcem na način koji najbolje ilustruje nezakonito sklapanje ugovora sa raznim avenijama i izostanak kontrole rada gradskih prihvatilišta. Da bi rešavanje problema napuštenih životinja imalo razuman i trajan efekat neophodno je ispoštovati sledeće:

– lokalne samouprave su u obavezi da obezbede prihvatilišta ukoliko na svojoj teritoriji imaju napuštenih životinja, sa „no kill” politikom, odnosno sa politikom udomljavanja i reudomljavanja,

– programi besplatnih sterilizacija/kastracija i čipovanja, kako u gradovima tako i po selima, i za napuštene i za vlasničke životinje,

– programi edukacije građana o odgovornom vlasništvu,

– saradnja sa udruženjima za zaštitu životinja,

– oglašavanje uhvaćenih životinja radi udomljavanja čemu mora prethoditi veterinarska obrada jedinke, sterilizacija/kastracija, čipovanje i socijalizacija, koju je najefikasnije obezbediti angažovanjem volontera

– osnivanje informacijskih centara za kućne ljubimce (sa bazom podataka čipovanih životinja) kako bi se objedinilo odgovorno vlasništvo

Za ovo se namenski izdvajaju sredstva svih poreskih obveznika, nezavisno jesu li ili nisu ljubitelji životinja, žele li da pomognu ili su indiferentni prema bedi i patnji drugih jedinki. Nikakva „dodatna” sredstva nisu potrebna, lokalne samouprave ih već dobijaju, tako da nema pomena o nemogućnosti realizacije racionalnog smanjenja broja napuštenih životinja već je sve stvar dobre volje, poštene namere i zakonskog funkcionisanja.