Zelena Stranka je zabrinuta i otvoreno izražava negodovanje povodom promene  Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer se njime narušavaju  osnovna civilizacijska, ljudska i ekonomska načela, kao i potpuno urušavanje osnovnih principa zaštite životne sredine. Stav Zelene Stranke je da prirodni resursi Republike Srbije moraju biti javno dobro od opšteg interesa, dakle u službi građana Republike Srbije. Ovim Zakonom opšti interes građana Republike Srbije, ne samo da se narušava, nego se i u potpunosti briše i postaje potencijalni kolonijalni interes.

Donetim Zakonom država, ne samo da ne sankcioniše, nego i podržava primenu najprljavijih tehnologija u iskopavanju i ekstrakciji  rudnih i mineralnih resursa Republike Srbije, jer su zaobiđene kontrolne mere, kao i davanje saglasnosti lokalnih samouprava, koje će najviše i trpeti bestijalnost rudarenja. Lokalnim samoupravama će, na osnovu eksploatacije rudnih bogatstava, pripadati tek simbolična novčana naknada. Takođe, lokalna samouprava nema više odlučujuću ulogu u davanju saglasnosti na rudarenje i istražne radove kompanija, koje Vlada Republike Srbije želi uporno da prikaže kao „investitore“, a ne kao pljačkaše i devastatore. Ovim Zakonom omogućavaju se  miniranja i istražna vibriranja zemljišta na samim obodima naselja, naravno, sve pod uslovom da je to želja, ili volja „investitora“.

Ležišta rude nikla na Mokroj gori verovatno će se prva naći na udaru, jer je firma „Srbijanikl“, koja sa Srbijom nema nikakve veze odavno bacila oko na ovu lokaciju. Da podsetimo, „Srbijanikl“ je u vlasništvu stranaca, državljana Crne Gore, koja na teritoriji matične države ne mogu ni ašov da zakopaju bez saglasnosti lokalne samouprave. Trenutno dostupna i ekonomski isplativa tehnologija, prema sadašnjim cenama nikla na svetskom tržištu ekstrakcije nikla, spada u najprljavije tehnologije, a dodatni problem predstavljaju i jalovišta.

Istražni radovi zlatnih žila na Crnom vrhu i njegovoj okolini počeli su pre više godina. U početku su javnosti predstavljani samo kao nekakvi istražni radovi, bez daljeg objašnjavanja. Ali kad je do javnosti dospela informacija da sve troškove istražnih radova ne snosi Republika Srbija, nego „istraživačke kompanije“ i najvećim budalama postalo je jasno da niko sa strane ne ulaže dinar, a da pri tome ne očekuje barem dva i to u najkraćem roku. Cijanični postupak ekstrakcije, odnosno, izdvajanja zlata, koji primenjuju te iste kompanije po zemljama „trećeg sveta“, ali i Rumuniji, već je ovde jednom pokazao svu svoju toksičnost. Setimo se pomora ribe u slivu Tise od pre desetak godina, kada je rušenjem brane jalovišta jednog takvog rudnika u Rumuniji  sav materijal jalovišta i cijaničnih taložnika, dospeo u vodotoke sliva Tise. Od toga se Tisa nije ni dan danas oporavila.

Fruškogorski kamenolomi će se ponovo aktivirati u srcu Nacionalnog parka, što ne samo da je u suprotnosti sa zakonskom regulativom o zaštiti životne sredine i zaštićenih prirodnih područja, nego je u suprotnosti i sa svim civilizacijskim normama i zdravim razumom. Biser Fruške gore, prelepo Ledinačko jezero ponovo ima sve šanse da se pretvori u Sodomu i Gomoru naše sremske planine.

Iako se o tome u štampi samo stidljivo pisalo prethodnih godine, na meti su i ležišta uljanih škriljaca u okolini Aleksinca, koja prosto mame svetske friking kompanije. Iz tih stena oni bi ekstrahovali naftu i zemni gas, pri tome koristeći još jedan prirodni resurs, vodu. Otpadna voda iz procesa ekstrakcije nafte i gasa iz škriljaca zauvek je izgubljena u smislu resursa, jer troškovi njenog prečišćavanja višestruko prevazilaze vrednost svega dobijenog frikingom. Poseban problem je odvođenje takvih voda, koje bi po mišljenju „investitora“ trebalo da se odvija Južnom i Velikom Moravom i dalje Dunavom.

Rudnih bogatstava, koja bi trebala biti na raspolaganju državi i građanima Republike Srbije je dovoljno, ali samo u obimu koji podrazumeva dugoročnu i racionalnu potrošnju i upotrebu. Industrijski pogoni u Srbiji ne rade, celokupna privreda je u kolapsu, iako se iz Vlade Srbije konstantno širi priča da idemo ubrzanim koracima napred.

Zelena stranka insistira na neotuđivom pravu građanina na učešće u donošenju odluka, ali ne samo  putem  ekološki i socijalno nesvesne Narodne Skupštine, nego i putem ostvarivanja prava odlučivanja na lokalnom nivou. Lokalna samouprava, bez obzira na stranačku obojenost jeste ta koja će se zbog loših odluka trovati i ispaštati i sigurno je svesnija opasnosti nenadgledanog, bestijalnog rudarenja i eksploatacije rudnih resursa Srbije. Menjajte Zakon i donesite socijalno, ekonomski i ekološki pozitivan, odgovoran i primenljiv Zakon, jer će te, u suprotnom vi biti krivično odgovorni koliko danas-sutra, a generacije će nas se sećati svih zajedno. Po lošem, naravno.