Od 1998. godine, 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, obeležava se i Međunarodni dan prava životinja. Ovaj dan podseća nas da našu planetu delimo sa drugim životinjskim vrstama.

Živimo u vremenu kulture izostanka saosećanja prema životinjama, što rezultira izostankom saosećanja i prema drugim ljudima. Kao da zaboravljamo da svi mi imamo pravo na život bez iskorištavanja, bez diskriminacije i bez ropstva.

Borba za ljudska prava u današnje vreme pokazatelj je ukorenjene netolerancije prema različitima. Često ne prepoznajemo i ne reagujemo na diskriminaciju i nasilje unutar sopstvene vrste, samim tim ne osvrćemo se na naše postupke prema drugim vrstama. 

Vreme je da uvidimo povezanost raznih oblika diskriminacije i uklonimo ograde u vlastitoj svesti. Možda baš zbog sopstvenih problema moramo sagledati priču onih najpotlačenijih, najviše izrabljivanih i najporobljenijih. Jer problemi se rešavaju od korena.

Borba za prava životinja zapravo je borba za većinu koja ima manja prava od bilo koje manjine. 

Današnja civilizacija zasnovana je na masovnom izrabljivanju životinja, jednako kao što su prošle civilizacije bile zasnovane na izrabljivanju robova. Svake godine nekoliko desetina milijardi životinja širom sveta namerno je uzgojeno, zatočeno, mučeno i na kraju ubijeno zbog ljudske obesti. Ta populacija, nastala usled ljudske manipulacije, tokom života prolazi nezamislivu patnju, a pogibijom stvara i opštu ekološku neodrživost.

Zelena stranka podseća da čovek, kao misaono i svesno biće, mora sagledati povezanost diskriminacije i boriti se protiv svakog njenog oblika, pa tako i specizma – diskriminacije na osnovu vrste.