Na području samo 20% ukupne površine Nemačke, postoji najveća populacija svinja na nivou EU. Na web sajtu www.germanlivestock.de, zapaženo je isticanje ove vrednosti u najpozitivnijem svetlu. Nemačka je takođe teritorija najvećeg uzgoja goveda i krava za potrebe mesne i mlečne industrije.

Međutim, Nemačka ima stroge propise o držanju i industrijskom uzgoju životinja, koje proizvođači moraju poštovati.

Nažalost, nisu nam strane brutalnosti i etičke katastrofe po kojima se industrije mesa ističu, ali fokus ovog obraćanja javnosti biće direktne i indirektne posledice po čoveka. Povod za obraćanje Zelene stranke javnosti je doseljavanje najvećeg nemačkog industrijskog uzgajivača svinja „Toennies“ u Srbiju.

U tekstu koji je 2014. objavljen na sajtu Deutsche Welle (www.dw.com) navodi se nehuman odnos prema radnicima, po kome je ovaj uzgajivač poznat javnosti u Nemačkoj. Naime, pokrajinsko ministarstvo rada Severne Rajne-Vestfalije optužilo je kompaniju za iscrpljujuće radno vreme, „mutne“ ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih.

Deutsche Welle takođe podseća na slučaj kada se ovaj uzgajivač našao u medijima, a povod za to desio se 2008. godine, kada je nemački javni servis „ARD“ objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike i u toaletima i tuš-kabinama. Tada je Tenis platio kaznu od 80.000 EUR. Nešto veću kaznu platio je nekoliko godina kasnije, tačnije 2011. godine kada je dokazano da „Tenis“ u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Tada je ovaj poznati proizvođač platio kaznu od 2,89 miliona EUR.

Kao stranka, zalažemo se za povećanje stope zaposlenosti, ali ne možemo da se ne zapitamo zbog čega ovaj najveći nemački proizvođač mesa želi da napusti Nemačku i doseli svoje pogone u Srbiju.

Ovim povodom apelujemo na Vladu, nadležna ministarstva i inspekcije da posebnu pažnju poklone položaju zaposlenih u industriji koja se doseljava u našu zemlju, te da bez obzira na visinu ulaganja, prava radnika garantovana Zakonom o radu budu prioritet.

Da li treba da se zapitamo o uticaju koji će ova velika industrija ostvariti na male proizvođače u Srbiji?

Gore navedena problematika ne stavlja tačku na sve potencijalne probleme sa kojima se može susresti i naša zemlja u narednom periodu.

Zaštita životne sredine je od najvećeg značaja za zdravlje i život, kako ljudi, tako i životinja. Zaštita životne sredine takođe je i preduslov za prehrambenu industriju. Bez zdrave životne sredine, neće biti moguće proizvesti dovoljno (zdrave) hrane za sve. I jedan gladan pojedinac predstavlja alarm za uređenu državu. A previše je gladnih širom sveta. Samo u Srbiji, više od pola miliona ljudi je apsolutno siromašno i često gladno. Tragičan je podatak Banke hrane u Srbiji da u riziku od apsolutnog siromaštva živi trećina dece u našoj zemlji. U tom kontekstu, Zelena stranka još jednom, kao minimum aktivnosti pojedinca u borbi protiv ovog zla, ističe važnost zdrave životne sredine i poziva sve stanovnike Republike Srbije da vode računa o prirodi. Nekada nije potrebno uložiti nikakav napor u prirodno okruženje, već je dovoljno samo ne zagađivati ga. Ističemo da smo svesni da to nije apsolutno rešenje problema, ali svakako je prvi od milion koraka koje ćemo zajedno morati napraviti, kako više ne bi bilo gladnih u našoj zemlji.

Među najvećim zagađivačima, nalazi se upravo industrijski uzgoj životinja za proizvodnju mesa i mleka. Ovakav vid uzgoja, odgovoran je za 30% proizvodnje gasova efekta staklene bašte, oko 70% ukupne potrošnje vode i eksploataciju trećine obradivog zemljišta na globalnom nivou. Međunarodni istraživački institut za politiku hrane (IFPRI) nalazi da bi se industrije mesa globalno mogle naći u poziciji takmičenja sa siromašnim ljudima za žitarice. Prema istraživanjima ovog instituta, 80% proizvedene soje u čitavom svetu i 40-50% godišnje proizvodnje kukuruza i drugih žitarica, otkupljuju industrije mesa i mleka. Kako bi se proizveo 1kg mesa, potrebno je 3kg žitarica. Takođe, prema programu UN za životnu sredinu, ukoliko bi se redukovala potrošnja mesa u razvijenim zemljama, do 2050. godine bi bilo oslobođeno 400 miliona tona žitarica na godišnjem nivou, za ljudsku upotrebu.¹

Povodom špekulacija javnosti i medija o doseljavanju i pozitivnim i negativnim posledicama nemačkog uzgajivača svinja „Tenis“ u Srbiju, Zelena stranka, u skladu sa svojom politikom, iskazuje zabrinutost i apeluje na nadležne da ne dozvole negativne posledice zarad stranih investicija, te da ovaj proizvođač, kao i svi domaći proizvođači, bude pod strogom kontrolom.

1An HSI Report: The Impact of Industrialized Animal Agriculture on World Hunger https://www.fao.org/fileadmin/user_upload/animalwelfare/HSI–The%20Impact%20of%20Industrialized%20Animal%20Agriculture%20on%20World%20Hunger.pdf