TTIP, ili život? Pitanje je sad
Doktorirao 2016. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer: Upravljanje vodnim resursima, na temu: "Identifikacija dominantnih učesnika u participativnom modelu upravljanja u vodoprivredi" i kao docent je zaposlen na Fakultetu za ekonomiju i industrijski menadžment na smeru za Ekologiju.
- Blog: Poglavlje svih poglavlja - 01.10.2019.
- Blog: Pravo i pravda?… Okolo, kupamo se! - 29.08.2019.
- Blog: Masakrom šuma do „zelene“ industrijske zone - 08.04.2019.
Evropska Unija i prekoaltlanske države, SAD i Kanada od 2013. godine su u procesu pregovaranja oko posebnih trgovinskih i investicionih odnosa, a najavu ovog sporazuma dao je Predsednik SAD, Obama u februaru 2013. godine, prilikom izlaganja „izveštaja o stanju nacije“. Iako ga je tada najavio, ceo proces pregovora ostao je dugo skrivan od očiju javnosti, ali je pod njenim pritiskom ipak nešto otkriveno. Obelodanjeno je da se pregovora o zaštiti trgovinskih interesa i zaštiti investicija sa obe strane Atlantika. Zvanično, ceo taj proces trebao bi da rezultira potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini i investicijama između SAD-a, Kanade i EU (Trans-Atlantic Trade and Investment Partnership – TTIP).
Mada je tajno pregvaranje isplivalo na površinu, najveći broj segmenata pregovora i dalje se dešavao se i nastavio je da se dešava iza zatvorenih vrata, na šta su pojedina tela Evropske Unije već dala primedbu o manjkavosti transparentnosti procesa. Neke preliminarne ocene sporazuma išle su i do toga da će taj sprorazum imati štetne posledice po javni interes celokupne EU.
Da bi se sam TTIP „demistifikovao“, odnosno, da bi se u pozitivnom svetlu prezentovao javnosti, pregovarači su pominjali uglavnom samo „pozitivne efekte“ TTIP, što je za sada samo teorijski obrazlagano. Prema kreatorima TTIP, sporazum će podići nivo i brzinu međusobne razmene, tako što će se smanjiti uticaji regulatornih tela EU i SAD (Kanada ionako samo u stopu prati intrerese SAD, pa je potpuno nepotrebno i pominjati je u daljem tekstu). Međutim, autori teksta TTIP nisu rekli šta se sve krije iza smanjivanja uticaja regulatornih tela.
Hajde da se orijentišemo na efekte TTIP samo u oblasti poljoprivrede i zdravstvene ispravnosti namirnica. Iza TTIP krije se snižavanje dosadašnjih dozvoljenih koncentracija gotovo svih hemikalija, ili čak ukidanje zabrane pojedinih hemijskih i biološkihg sredstava. To eksplicitno znači poništavanje velikog broja propisa EU o dozvoljenim hemijskim preparatima, kao i njihovim dozvoljenim koncentracijama u gotovim, prehrambenim proizvodima. Pažnju pogotovo treba usmeriti ka ukidanju zabrane uptrebe hlora u prehrambenoj industriji u EU.
Kako bi TTIP bio nadnacionalnoe snage, to bi značilo i praktično zabranu svih GMO free zona koje su u poslednjih 10-tak godina uvedene u državama EU.
Ali, kao i u Top-Shop-ovim reklamama: „Ni to nije sve“… Posebnim klauzulama o rešavanju međusobnih sporova korporacija i država, TTIP definiše nadnacionalnu nadležnost, putem uspostave posebnog sudskog tela, sastavljenog od delegiranih predstavnika korporacija (dakle, privatno telo). Na taj način, države bi morale da štite bilo kakvu, pa i apsolutno neprofitabilnu investiciju neke korporacije. Na primer, to telo štitilo bi interese neke prekoatlanske bankarske korporacije, koja je preterano rizikovala i napravila velike dugove, a u suprotnom posebno „sud“ bi doneo presudu o zaštiti interesa te banke, na iznos „poćerdane sume“ uvećane za kamatu i proviziju „suda“.
Drugi primer je još drastičniji, jer osim finansijskog dela ima i pogubne posledice po ljudska prava, zdravlje ljudi, životnu sredinu i biodiverzitet. Pretpostavimo da je referendumom u nekoj državi EU izglasan moratorijum na korišćenje nuklearne energije za proizvodnju električne struje i to dan posle „pisma o namerama“ neke korporacije koja se bavi izgradnjom nuklearki. „Sud“ bi smatrao da je time narušen interes te korporacije, koja još nije ni započela investicioni ciklus, ali joj se uskraćuje dugogodišnja investicija. Dakle, sledi izvesna basnoslovna kazna, a nakon toga i ukidanje moratorijuma i izgradnja novih nuklearki.
Postavlja se pitanje da li TTIP odgovara ijednoj normalnoj racionalnoj osobi? Odgovor je negativan, ali malena prebogata skupina, željna aposlutnog posedovanja i vladavine svetom je itekako zainteresovana. Njima je TTIP ostvarenje sna, odnosno poslednji stepen neoliberalne globalizacije i uspostave vlasti njihovih korporacija, pa je dogovaranje iza zatvorenih vrata, bez suvišnih pitanja javnosti od suštinskog značaja.
Krupnog kapitala ima sa obe strane Atlantika i izvesno je da su pregovarači na platnom spisku neke od korporacija kojima treba da donesu apsolutnu vlast. Najveću aktivnost lobiranja za TTIPispoljava korporativni agrobiznis, odnosno proizvođači GM semena. Potpuno je logično da isti od TTIP imaju najveća očekivanja, kako u plasmanu GM semena i gajenja GM kultura, ali i od monopola na hranu
Šta TTIP znači običnom građaninu EU? Prva i najranija faza je njegovo apsloutno isključivanje iz procesa donošenja odluka, a zatim i dalje ukidanje njegovih osnovnih ljudskih prava, prava na izbor, prava na uticanje na osnovna pitanja od javnog značaja, prava na zdravlje, prava na dostupnost informacija, prava na čistu vodu,… Sledaća faza jeste dodatno finansijsko opterećivanje građanina, jer država mora da nadoknađuje štete hazarderskih investicija. Poslednja faza jeste preuzimanja vlasništva i vlasti od prezaduženih zajednica i prelazak kompletnog javnog i društvenog sistema u vlast pojedinaca, vlasnika korporacija. Demokratija? Ona više ne postoji.
Da li je Srbiji od interesa da pomno prati proces pregovaranja i eventualnog izglasavanja TTIP od strane Evropske Unije? Itekako je važan, jer bi usvajanjem TTIP Evropska Unija postala svoja sušta suprotnost, čime bi nestali bilo kakvi razlozi za nastavak procesa pridruživanja i ulaska u EU. Srbija bi u takvoj EU bila samo mali poligon za korporativno bogaćenje, a to nije prihvatljivo.
Pod vođstvom Evropske Zelene Partije, više od 3.000.000 građana EU već se izjasnilo protiv TTIP, jer ga smatraju ekstremno štetnim za države EU, a posebno za običnog građanina EU. Fokus je na običnom čoveku, insistiraju Zeleni.
