Sečenje vrpce ne znači rad Nacionalne laboratorije i zaštitu potrošača, ZAŠTO?
- Blog: Zdravlje potrošača - 08.02.2016.
- Blog: Bezbednost hrane je politika, demokratija i pravo građana da znaju šta je na njihovom tanjiru, kako u EU, tako i u Srbiji - 19.01.2016.
- Dobro svi da razmislimo i da ne stvaramo Srbiju kao prehrambeno zavisnu državu i iskoristimo sve njene resurse - 07.08.2015.
Nacionalna laboratorija je prvenac u Srbiji, kao Nušićev prvenac „Narodni poslanik“ . Ona se javlja kao produkt političkih prilika u Srbiji, a ne strateškog, planskog i sistemsko grada od značaja za bezbednost hrane kao važno nacionalno pitanje. U središtu zbivanja u Batajnici su aktivnosti slobodoumnih intelektualaca Ministarstva poljoprivrede i zaštitne životne sredine, koji kao Nušićev Sekulić imaju opravdanje i za izbavljanje odgovornosti trgovaca, koji su smrdljivo meso isporučivali bolnici, misleći kao on “bolesnici imaju rđave stomake, pa im je svejedno jeli zdravo ili smrdljivo meso“. Nacionalna laboratorija i njena mreža takozvanih službenih laboratorija je važan sistem bezbednosti hrane u svakoj zemlji, pa i Srbiji u skladu sa EU i međunarodnim standardima koje pomažu da na tanjir potrošača dođe bezbedna hrana. Njena uloga je da pomogne u primeni jedinstvenih standarda i metoda provere sigurnosti i kvaliteta hrane i da podrži državnu administraciju u javnom informisanju građana. Hrana koja se stavlja na domaće ili međunarodno tržište mora biti sigurna i dobrog kvaliteta i ne sme uzrokovati bolesti ljudi. Ovo je jedan od bezuslovnih zahteva kad je u pitanju trgovina hranom – zahtev potrošača, nacionalnog, evropskog i međunarodnog zakonodavstva. Bezbednost hrane je jedna od značajnijih politika Evropske Unije, a naročito je bitna kad je u pitanju politika zaštite zdravlja ljudi. Pravna tekovina EU je u ovoj oblasti vrlo široka i vodi se sloganom „od njive do viljuške“. Izveštaj EU o napretku Srbije 2014 za poglavlje 12: “Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u oblasti opšte bezbednosti hrane i pored neznatnog povećanja naučnog kadra, nacionalne referentne laboratorije i dalje nemaju dovoljno kadrova i ne mogu da obavljaju zadatke. Srbija još uvek nema operativnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta mleka kao ni pouzdani sistem za kontrolu kvaliteta sirovog mleka”. Ovo je kratko iz zvaničnog izveštaja EU komisije, a informisanost javnosti o nacionalnom zakonodavstvu je nedovoljno. Više na Tribinama Fondacije za razvoj domaćinstva i Mreže održivog razvoja Srbije gde ćemo se truditi da informišemo građane.
