Marko Kraljević i Musa Kesedžija na trasi Južnog toka
Doktorirao 2016. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer: Upravljanje vodnim resursima, na temu: "Identifikacija dominantnih učesnika u participativnom modelu upravljanja u vodoprivredi" i kao docent je zaposlen na Fakultetu za ekonomiju i industrijski menadžment na smeru za Ekologiju.
- Blog: Poglavlje svih poglavlja - 01.10.2019.
- Blog: Pravo i pravda?… Okolo, kupamo se! - 29.08.2019.
- Blog: Masakrom šuma do „zelene“ industrijske zone - 08.04.2019.
Sve je teklo po normalnim narodnim procedurama dok su se Marko Kraljević i Musa Kesedžija tukli oko hrasta na Koridoru 11, ko će da ga seče u korenu, a ko će da ga zatvori u čelični kavez. Međutim, stvari se potpuno iskomplikovaše, pa vidno potreseni Marko i Musa posedaše na travu, čekajući da vide šta se mota po glavama velikih careva.
Monopolarizacija, bipolarizacija i multipolarizacija, čije se održavanje, ili pokretanje, inicira iz velikih centara moći, pre svega Vašingtona, Moskve i Pekinga, jesu međusobno suprotstavljeni procesi koji se dešavaju na globalnom nivou, pa ni Srbija nije izopštena iz svega toga. Džozef Bajden je jednom prilikom rekao da se stabilnost Evrope može očuvati „jakom vojskom i energetskom sigurnošću“. Pod jakom vojskom podrazumevao je, naravno NATO, a u vezi energetske sigurnosti u priču su mu se previše umuvali Rusi. Norveška i Britanska nafta samo su jedan deo te sigurnosti i mora se dopunjavati bliskoistočnom naftom, ali pitanje snabdevanja prirodnim gasom i dalje je kamičak u Bajdenovoj cipeli.
Snabdevanje Evrope gasom u najvećoj meri odvija se postojećim gasovodima najbližom trasom kroz Ukrajinu, ali i posredstvom „severnog toka“ koji Ukrajinu zaobilazi u širem luku. Snabdevanje juga kontinenta, prema ruskom scenariju, bilo je u planovima takozvanim „južnim tokom“, ali postoji i drugi scenario, koji preko Turske u Južnu Evropu dovodi gas iz Kaspijskog regiona, naravno, uz najveće učešće kompanija iz Sjedinjenih Američkih Država.
Treći energetski paket EU, kome je cilj diverzifikacija tržišta energenata ima za cilj „demonopolizaciju“, pa je po njemu nedopustivo da proizvođač gasa bude i snabdevač. Iako je taj paket donet značajno posle potpisivanja bilateralnih energetskih sporazuma država na trasi „Južnog toka“ i Rusije, na ovaj projekat primenjena je retroaktivna klauzula paketa. Srbija, iako nije članica EU, nego tek kandidat za članstvo, ni kriva, ni dužna, našla se u pravnom i energetskom vakuumu. Rusija je odustala od „južnog toka“ i pokreće priču o snabdevanju gasom novom trasom zajedno sa Turcima, a Amerikanci guraju neku svoju priču o snabdevanju južne Evrope i naftom i gasom, naravno, opet pravcem koji zaobilazi Srbiju. Turci su zaseli na obe stolice i uživaju, a Srbiji umesto juga ostaje tuga.
Ugovor o snabdevanju Evropskog kontinenta ukrajinskim gasovodima ističe 2016. godine, a šta će se posle dešavati ni poznate svetske gatare ne znaju odgovor. Bajden bi rado izvadio kamičak iz cipele, pa je požurio da kupi deonice Ukrajinskog gasovoda, ali bi za njega ne produžavanje ugovora bila „loša investicija“. Rusima se u Kini i Indiji otvorilo drugo tržište, koje može da proguta daleko više gasa od Evrope, pa im produženje ugovora može biti nezanimljivo, ali i šansa za cenjkanje i ucenjivanje. Nemačka bi se našla u velikom problemu ako bi se gasna slavina sa istoka zatvorila, a Amerikanci poručuju da će gas dobijen frikingom iz škriljaca dopremati brodskim linijama do Evrope. Samo, Nemcima niko nije rekao koliko bi ih ta sitnica koštala.
Bilo kako bilo, dopremanje gasa prekookeanskim putevima, odnosno brodovima, ponovo isključuje Srbiju sa glavnih pravaca gasovoda, a to, da li će gasni terminali biti u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Italiji ili Albaniji važno je samo onima koji u svemu vide „antisrpsku zaveru“ (mada je njima i štrajk prosvetara zavera).
U međuvremenu, prosvetari traže svoje zarade i ne daju da im vlast otkine pupušku od teško zarađene vekne hleba. Ministri se nadmeću u patriotskim izjavama o racionalizaciji i smanjenju plata, kao jedinom spasu Srbije, dodeljujući pri tome jednokratnu pomoć 19,000 dinara najmanje plaćenim radnicima skupštine RS.
Skupštinski prenosi postali su dosadni i za malu Milicu iz „Otvorenih vrata“, jer su počeli emitovanje starih epizoda, a poslanici su se uglavnom opredelili za učešće u poslaničkoj grupi „UZDRŽANI od naroda“. U srpskom parlamentu, baš kao i u Vladi RS uvećava se broj „diplomata“, jer im se pridružio i sam Podpredsednik Narodne Skupštine RS (što potvrđuju i neki dokumenti tužilaštva). Novi Reality show, pod nazivom „Dr-MA“ koji će se prikazivati na RTS otpočeo je snimanjem nekoliko epizoda. Seriju započinju „Masterovača iz Čiča Tomine pecare, zatim slede „Maramica briše sve što se prepiše“ i „Od bazena, preko demokrata do doktorata“.
Šarić je dolijao, ali veći je problem šta sad sa njim uraditi. Ako propeva, postaće apsolutni estradni i pravni hit. Za njegov nastup već su zanimanje pokazali neki mediji, ali se organi policije, tužilaštva i sudstva pribojavaju opšte narodne euforije.
Gospodin Beko se oporavlja, a cela javnost zna i kad je piškio i kad je kakio, zahvaljujući nepristrasnim i objektivnim srpskim medijima.
Obnova poplavama uništenih delova države je u punom jeku i do sad je ključeve novih kuća dobilo mnogo ljudi, mada će im kuće stići tek za koju godinu, a možda ni tada. Uglavnom, kuće koje je odnelo klizište biće ustupljene, zajedno sa pokućstvom onima na čije su placeve dospele.
Premijer je presekao vrpcu za tri kioska i jednu hamburgeriju i na taj način drastično smanjio nezaposlenost u Srbiji.
Vulin je doživeo prosvetljenje i probražaj od takozvanog komuniste u još takozvanijeg multisocijalistu. Odvažio se da primaoce socijalne pomoći tera na dobrovoljni rad, valjda, jer su mu inicijali isti kao i Premijeru. Investitori navaljuju u Srbiju, ali zbog gužvi na graničnim prelazima nikako da stignu.
Razlaz Granda i Pinka zauzima više prostora u medijima i od španskih, indijskih i kojekakvih drugih splačina, pa čak i od međusobnog pljuvanja Pinka i Blica. Doduše, na Pinku su takva pravila igre, pa se napada onaj „pao sa vlasti“, za račun onog ko se dokopao vlasti.
Kinezi napraviše most, a o istom trošku Vladi RS postaviše spomenik, mada je nejasno da li je Vlada RS, u konkretnom slučaju pokojnik, ili ožalošćeni.
Policija je u sveobuhvatnoj akciji predpripremnih radova za proslavu Nove godine zaplenila čak 50 petardi, pa Neša s pravom očekuje nominaciju za Nobelovu nagradu za mir.
Za to vreme pokrajinska vlast se javno hrani u polupanim pekarama, pokazujući „brigu za svoje građane i poreske obveznike nesrpske nacionalnosti“, nastradale zbog drona na fudbalskoj utakmici. Pri tome se isti, vidno, ali prećutno raduju zbog lika koji je na toj utakmici za RTS-u davao izjave uletanjem u kadar.
Kao po običaju u udarnim vestima se nisu pojavili tamo neki klinci, koji su iz belog sveta doneli puna kolica medalja, sa nekih tamo matematičkih, fizičkih, hemijski i drugih bezveznih Olimpijada. Oni se nisu uopšte pojavili u vestima, uostalom, ti klinci će ionako, trbuhom za kruhom otići u pusto inostranstvo. Za svaki slučaj Mimi Oro je sa službenog puta u CZ, sa stranica većine medija pozdravila svoje klijente i najavila brz povratak „na scenu“. (CZ je verovatno neka diskografska ili video kuća).
Šta bi sa Markom i Musom? Oni i dalje u čudu sede i posmatraju šta se okolo dešava, ne znajući na koju livadu da se premeštaju sa topuzima i jataganima. Da li da kavgu zapodenu na izoranim putevima Srbije, da li da se kandiduju za poslanike u Skupštini, da idu po školama i da se lično potkače sa prosvetarima, da „završe“ neki master, ili doktorat, pa da se prijave za rad u Vladi RS, ili da podijum za nastavak makljaže potraže u donskim stepama? Alternativa je mnogo, a izbor nije lak. Jedno što im je obojici jasno jeste da na trasi „južnog toka“ nemaju više šta da traže. Tamo je izgleda zavesa spuštena.
