Dobro svi da razmislimo i da ne stvaramo Srbiju kao prehrambeno zavisnu državu i iskoristimo sve njene resurse
- Blog: Zdravlje potrošača - 08.02.2016.
- Blog: Bezbednost hrane je politika, demokratija i pravo građana da znaju šta je na njihovom tanjiru, kako u EU, tako i u Srbiji - 19.01.2016.
- Dobro svi da razmislimo i da ne stvaramo Srbiju kao prehrambeno zavisnu državu i iskoristimo sve njene resurse - 07.08.2015.
Učešće građana i civilnog društva u procesima kreiranja i sprovođenja javnih politika povećava se kvalitet politika i pozitivni efekti , i smanjuju troškovi i njihove primene. Imajući u vidu ulogu Civilnog društva u jačanju demokratije, političke stabilnosti i ekonomske i socijalne kohezije Vlada Republike Srbije je posvećena unapređenju pravnog i institucionalnog okvira za njegovo nesmetano delovanje. Mi sad imamo priliku da ispitamo vrednosti onoga što radimo sa obe strane, što nas poziva i na kreativnost, a to je bolje građansko društvo i namere i obaveze Vlade u odnosu na pregovaranje, uređenje upravnog sistema i građanskog društva i samo sa jednim ciljem uređena Srbija za bolji život. Civilne organizacije u Mreži za održivi razvoj ( MORS ) podržava Vladu u namerama da vodi dijalog sa organizacijama civilnog društva i to je razlog što su njene članice u sastavu Nacionalnog konventa o EU Radne grupe 7 ( poglavlje 11 – Ruralni razvoj, 12- Bezbednost hrane , veterinarske i fitosanitarne politike i 13 – Ribarstvo ) počele sa analizom gorućih tema iz oblasti poljoprivrede.
Vladavina zakona i principi dobre uprave Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a zatim i početkom pregovora sa EU, Srbija se, između ostalog, obavezala da će reformisati i depolitizovati državne institucije, koje u uređenom sistemu predstavljaju servis građana i rade u korist svih svojih građana, a ne povlašćenih pojedinaca. U ovom momentu, većini stanovnika Srbije, uključujući i zaposlene u javnoj upravi, ovo još uvek nije jasno, pa zato postoji vrlo izražen problem u domenu vladavine zakona i dobre uprave.
Problemi u sprovođenju zakona i principa dobre uprave, direktno bi se mogli odraziti i na segment SSP-a koji se odnosi na uspostavljanje slobodnog tržišta nekretnina (član 63 – liberalizacija kapitala), što podrazumeva i trgovinu zemljištem. U prilog tome govore i nepravilnosti koje su do sada uočene u procesu trgovine poljoprivrednim zemljištem u Srbiji (netransparentnost procesa, nedosledno sprovođenje postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zloupotrebe prilikom nadmetanja, podređen položaj malih poljoprivrednih proizvođača i sl.).
Dosadašnja iskustva država kandidata prilikom predpristupnih pregovora pokazala su da sam proces prilagođavanja zahtevima EU ide mnogo sporije, a time stvara i mnogo veće troškove, kada državne institucije ne sarađuju sa civilnim društvom. Upravo zbog toga, za process pregovora Srbije i EU po prvi put su date i zvanične preporuke da se insistira na većoj transparentnosti pregovora, da državne institucije i organizacije civilnog društva budu partneri, kako bi se iskoristili svi raspoloživi resursi i znanje. Na taj način, bilo bi mnogo lakše rešiti i mnogobrojne predrasude, poluinformacije i dezinformacije koje kod velikog broja građana u Srbiji stvaraju otpor i neraspoloženje kada god se pomene proces pristupanja EU.
Tržište zemljištem u Republici Srbiji Republika Srbija raspolaže sa 5,05 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se 73% površina koristi na intenzivan način (u vidu oranica, voćnjaka , i vinograda), dok 29% poljoprivrednih površina čine prirodni travnjaci (livade i pašnjaci). Dominantan deo poljoprivrednih površina, 3,279 miliona hektara odn. 65%, koristi se u vidu oranica, od čega se oko 7% godišnje ne koristi (ostaje u vidu ugara ili neobrađenog zemljišta). Prema obimu i strukturi raspoloživih poljoprivrednih površina, Srbija spada u red evropskih zemalja sa povoljnim zemljišnim resursima, budući da raspolaže sa 0,7 ha poljoprivrednog , odn. 0,45 ha oraničnog zemljišta po stanovniku. Istovremeno, odnos površina oraničnog zemljišta i stalnih useva prema površinama livada i pašnjaka (71.29%) je među povoljnijima u odnosu na druge evropske zemlje. Ukupna površina zemljišta u državnoj svojini iznosi 896.427 hektara, ali je 471.869 izuzeto od davanja u zakup. Od ukupno 424.558 hektara oranica koje mogu biti predmet zakupa, 301.606 je u Vojvodini, gde je pod ugovorima trenuto 232.166.
Udruživanje u zadruge koje bi malim poljoprivrednicima omogućile ravnopravniji nastup na bilo kom tržištu, pa i na tržištu zemljištem, još je na vrlo niskom nivou. Uzrok je jednim delom niska svest samih poljoprivrednika o značaju udruživanja, što je posledica praktično nepostojećih programa edukacije i informisanja poljoprivrednika, odnosno neprilagođenosti postojećih programa njihovim realnim potrebama i nivou obrazovanja. Otežavajuća okolnost je i nejasna legislativa – novi Zakon o zadrugama čeka se duže od dve godine i za sada nema naznaka da će biti usvojen u skorije vreme. S druge strane, bankarski sektor još uvek nerado finansira male poljoprivredne proizvođače, ili to čini uz nepodnošljive kamate, pa u ovom momentu kupovinu i zakup zemljišta uglavnom mogu da obavljaju oni koji poseduju veliki početni kapital, što su obično poljoprivredne korporacije.
Na primer, za precizno definisanje uslova i načina korišćenja zemljišta u državnoj svojini donet je Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji zabranjuje stranim državljanima sticanje vlasništva na poljoprivrednom zemljištu. Međutim, privatizacijom poljoprivrednih preduzeća stranci su, registrujući svoju firmu kao domaću, već postali vlasnici i poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Razlog zašto je potrebno da menjamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu je :
- da se spreče zloupotrebe, odnosno da se osigura da obradivo zemljište dođe u ruke onih koji će ga zaista koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, i to u skladu sa propisanim ekološkim standardima i dobrim poljoprivrednim raksama;
- obezbedi ravnopravan položaj malih poljoprivrednika na tržištu zemljištem, odnosno spreči diskriminacija ili favorizacija bilo kog privrednog subjekta; i
- da se osigura transparentnost i kontrola implementacije Zakona , uključujući i nezavisnu kontrolu od strane zainteresovane javnosti.
Preporuke zašto se mora menjati Zakon o poljoprivrednom zemljištu sa opširnom analizom je još u martu 2015, RG 7 Nacionalnog konventa o EU uputila relevantnim ministarstvima. Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu je sada na javnoj raspravi. Više detalja o ovoj temi u dokumentima autorke tekstova Stela Strsoglavec i Nataša Vukmirović ( MORS ) .
