Blog: Zeleni krovovi, urbane bašte i neke sasvim treće gradske priče
- Blog: Politika Zelene stranke je politika mira i stabilnosti - 05.10.2018.
- Blog: Zeleni krovovi, urbane bašte i neke sasvim treće gradske priče - 07.03.2018.
- Da je Srbiji potrebna još jedna stranka? - 09.02.2015.
Bila je 1979. godina i gledali smo Pekinšku patku u izlogu Norka. Iste te godine komšiji je prokišnjavao krov na poslednjem spratu i moj drug Radoslav je kao svaki pravi panker držao šerpu na podu da mu se ne digne parket od vlage. To bi mogao biti uvod u priču o zelenim krovovima i tu bi u priči o pomenutim krovovima mogli završiti sa pominjanjem tada, a i sada, marginalnih omladinskih potkultura, no naravno da to neće biti tako.
Pank je tretiran kao urbana omladinska potkultura. Sa druge strane, plašim se da u miljeu savremene novokomponovane političke estetike urbano podrazumeva beton i što više parking mesta, a da se zelenilo i naročito ideje o gradskom baštovanstvu tretiraju kao nedopustiva ruralna jeres neprimerena gradu i poželjna samo u seoskim i prigradskim sredinama. Nije potrebno puno argumentacije da se ospori takva predrasuda, ali ako i ne postoji posebna potreba da se to dokazuje, to ne znači da nije zabavno upustiti se u ilustrovanje te problematike. Meni je recimo bilo prilično iznenađujuće da čitajući različitu biografsku građu o Hari Smitu, američkom bitniku i folk muzikologu koji je živeo u Čelsi hotelu u Njujorku , naiđem na anegdotu da je pijan napravio incident na krovu tog hotela počupavši paradajz iz bašti koje su se tamo nalazile. Inače Čelsi hotel je ultimativna paradigma urbanog, u njemu su boravili Sid i Nensi, uključujući i nemili događaj koji je okončao njihovu vezu. Artur Klark je u njemu napisao Odiseju u svemiru, u njemu je umro pesnik Dilan Tomas, Endi Vorhol je snimio film o devojkama koje su u njemu živele, a Madona je u njemu snimala fotografije za svoju knjigu. Ustvari, većina poznatih imena kulture i savremene muzike, od Bob Dilana pa do Pink Flojd, tu je živela i čak ga obeležila u svojim pesmama ili knjigama. Da stvar bude bolja pre nekoliko godina su se promenili vlasnici hotela i novi vlasnici su planirali da iskrče zeleni krov hotela i da umesto njega naprave moderni fensi bar. Ta namera dovela je do protesta stanara hotela koji su se organizovali kako bi odbranili svoje bašte na njegovom krovu. Ako je Čelsi hotel sinonim za urbano, onda su zeleni krovovi i urbane bašte u stvari kako se da zaključiti, veoma urbana stvar.
Čelsi hotel nije usamljen slučaj. Gradsko baštovanstvo, uključujući, ne samo zelene krovove, nego i prizemne baštenske površine, u velikim metropolama ne predstavlja samo izvor hrane, nego i način da se smanji otuđenost mladih i preventivno deluje na smanjenje nasilja među mladima. Mladi tako dobijaju priliku da budu korisni, da zarade novac, a u Njujorku čak postoji i vrsta sladoleda koja se pravi isključivo od biljaka koje uzgajaju mladi u gradskim baštama, da se nauče timskom radu i da razviju međusobnu solidarnost. Američki naučnici Majkl Kondo i Bernadet Hol su u studiji objavljenoj 2016. pratili uticaj gradskog zajedničkog baštovanstva i povećavanja zelenih površina na smanjenje stope kriminala i ustanovili da je sa povećanjem ovog prvog ovo drugo drastično opadalo.
Zelene površine jednostavno čine ljude srećnijim. I da se vratimo na početak naše priče, 39 godina nakon legendarnog koncerta Pekinške patke, pank sada izgleda drugačije i danas devojka koja organizuje pank koncerte u Londonu vodi kampanju za zelene krovove. Nihilizam kraja sedamdesetih zamenjen je brigom za okruženje i težnjom ka zdravijem društvu. Potkulture koje su bile veoma agresivne evoluirale su u pacifističke i zdrave zajednice. A kod nas neki mladi ljudi, pioniri urbanog baštovanstva u Beogradu ozbiljno razmišljaju o emigraciji u Kanadu.
Hoćemo ravne krovove, hoćemo srećnu omladinu i smanjenje vršnjačkog nasilja, a nećemo da se mladi iseljavaju iz zemlje. Zeleni to mogu da ostvare i zato svi koji mislite isto hajde da zajedno radimo na tome kako bi naši veliki gradovi bili što bolje mesto za život.
Autor bloga: Božidar Mićić, predsednik Saveta Zelene stranke za saradnju sa OCD
