Blog: Zašto nam je potrebno Ministarstvo zaštite životne sredine
Kao saradnik učestvovao u više objavljenih naučnih radova. Učestvovao u radu različitih sportskih udruženja, i sam bio svestrani sportista.
- Blog: A šta sa jelkama? - 12.01.2018.
- Blog: Badnjak - 10.01.2018.
- Blog: Povećanje pošumljenosti kroz vetrozaštitne pojaseve - 28.08.2017.
Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine sa ciljem očuvanja biološke ravnoteže.
Ekološka odbrana je multidisciplina i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. Njena multidisciplinarnost proističe iz činjenice da zdravlje, životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji.
Briga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života stanovništva.
Politika životne sredine na globalnom nivou, ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije.
Direktne koristi koje donosi ova politika su višestruke: bolji kvalitet života, očuvanje prirodnih resursa, održivi razvoj, konkurentna privreda, bolje zdravlje stanovništva.
Veoma važan rezultat sprovođenja politike zaštite životne sredine je i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.
Politika sprovođenja u oblasti životne sredine se zasniva na načelima:
- Preventivno delovanje – pre nego što šteta, odnosno zagađenje nastane.
- Zagađivač plaća – kad god je moguće, troškove zaštite životne sredine treba da snosi pravno ili fizičko lice koje ugrožava životnu sredinu, a ne društvo u celini.
- Delovanje na izvoru zagađenja– borba protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja, gde je jednostavnije i ekonomičnije ukloniti posledice zagađenja.
- Zajednička odgovornost – odgovornost i veza između nadležnih ministarstava.
Naše društvo je donelo niz planova, kao i mnoštvo strategija, iz oblasti zaštite životne sredine, ali nažalost, nismo se kao društvo pokazali u sprovođenju i realizaciji tih istih planova.
Za razliku od nas, odgovorna društva, ne samo da su sprovela u dela prvobitne planove, nego je upravo na delu i sprovođenje novih strategija.
Poslednja u nizu strategija EU je Evropa 2020. Ona podrazumeva povećanu efikasnost upotrebe energije za 20%, povećano korišćenje obnovljivih izvora energije za 20% i smanjenje emisije gasova, koji dovode do promene klime, za 20%.
Razloge za nesprovođenje planova u oblasti zaštite životne sredine, upravo treba tražiti u odsustvu pojedinačne odgovornosti.
Nizak nivo upravljanja otpadom je jedan od najvećih problema životne sredine u Republici Srbiji.
Razvijene zemlje postepeno ostvaruju promene u svojim sredinama i transformišu pristup zasnovan na kontroli zagađenja u aktivnosti zasnovane na čistijoj proizvodnji.
Veliki problem predstavlja i posledicazagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.
Postoje brojna rešenja koja nisu preterano skupa, čija primena bi bila značajna za sadašnje, kao i buduće generacije, u cilju očuvanja zdrave životne sredine. Više puta je spominjano elementarno obeležavanje i upravljanje deponijama otpada. Iako je ukazano na loše upravljanje ovim resursima, što je u više navrata i dokumentovano, do danas nije napravljen pomak u ovoj oblasti jer postoji podeljena odgovornost.
Mi danas, ako se oslanjamo na tradicionalnu ekonomiju, propuštamo generacijsku šansu da ostvarimo održivi rast u budućnosti. Kada u narednim decenijama prirodnih resursa ne bude ili ih bude znatno manje, zbog neodrživog i nedovoljno kontrolisanog korišćenja prirodnih resursa danas, neće više biti opcije da se naknadno plati „račun“ (za neodrživo korišćenje prirodnih resursa i životne sredine). Ni sa velikim novcem neće se moći vratiti neobnovljivi prirodni resursi i uništena i narušena životna sredina i priroda.
Održivi razvoj, uz očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine, mora biti jedan je od naših strateških prioriteta.
Da li je potrebno navoditi da se u predpristupnim fondovima za otvaranje pregovaračkog poglavlja 27 iz oblasti zaštite životne sredine nalazi preko 200 miliona evra namenjenih ekologiji?!
Postavljamo otvoreno pitanje, čija je odgovornost aljkavost i nesnalaženje u ovoj materiji.
Ovom društvu je HITNO neophodno formiranje Ministarstva za zaštitu životne sredine, sa jasnim i preciznim nadležnostima.
Predsednik Saveta za prirodne resurse
Miodrag Perović
