Blog: „Zaboravljeno“ nejonizjujuće zračenje
Posle završene srednje škole upisuje Elektrotehnički fakultet u Beogradu gde stiče zvanje diplomiranog inženjera elektrotehnike.
Majka troje dece.
Od 2000. godine živi u Novom Sadu.
Do 2015. nije nikad bila član ni jedne stranke.
- Blog: „Zaboravljeno“ nejonizjujuće zračenje - 13.04.2018.
- Blog: Neprincipijelne koalicije - 23.01.2018.
- Blog: Svi projekti moraju pod lupu! - 11.01.2018.
Nema dana da u nekim dnevnim novinama ne pročitate ili na TV ne vidite i čujete o raznim vrstama otpada, opasnog ili ne, o problemu voda u koje se ispušta sve i svašta, o nepostojanju svesti kod građana koji bacaju otpatke po ulicama i nedozvoljenim mestima. Sve su to stvari sa kojima se susrećemo svakodnevno i koje su vrlo vidljive pa odmah zasmetaju i izazivaju reakciju.
Međutim, postoje i druge, opasne vrste zagađenja, koje niti vidimo, niti odmah osetimo, u stvari osećamo, ali posredno i to u obliku posledica koje takva zagađenja izazivaju na živim organizmima. Reč je o raznim vrstama sveprisutnog zračenja.
Jonizjuće zračenje je posledica radioaktivnih procesa i ima veoma negativno dejstvo po čoveka i druga živa bića na planeti. Ova vrsta zagađenja u Srbiji regulisana je Zakonima, kojima je predviđena i stroga kontrola, jer je u pitanju zdravstveno, bezbednosno, politički, pa i ekonomski veoma osetljiva i potencijalno veoma opasna problematika.
Ono o čemu se priča veoma retko i, sasvim sigurno, nedovoljno, jeste nejonizujuće zračenje i zagađenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja usled njega. Zračenja postoje otkad i ova planeta i deo su prirodnog okruženja. Mogu biti jača ili slabija, raznih talasnih dužina i frekvencija i iz različitih izvora. Tokom evolucije svi živi organizmi su se adaptirali na određenu količinu i određenu vrstu zračenja koja potiču iz prirode od podzemnih vodenih tokova i tektonskih premeštanja (geopatogena zračenja), kao i Hartmanove i Karijeve globalne mreže (kosmička zračenja). Problem su zračenja koja uzrokuje čovek i koja mnogostruko prevazilaze ova prirodna.
Nejonizujuća zračenja su elektromagnetna zračenja sa energijom manjom od 12,4 eV, što je nedovoljno da izazove jonizaciju u živim organizmima. Napretkom nauke i tehnologije i razvojem potrošačkog društva svakim danom je sve veći broj izvora zračenja nastalih ljudskim delovanjem. Elektroenergetska postrojenja i električni aparati, dalekovodi i trafostanice, transportna sredstva, uređaji u domaćinstvu, medicinski uređaji, telefoni i sve bežične komunikacije samo su neki od izvora ovog tipa zračenja.
Problem čoveka koji živi u urbanim sredinama je taj što više nije u stanju da kontroliše spoljne uslove u kojima živi. Stvoreni su takvi mehanizmi da se prosečan građanin malo, ili nimalo, pita i učestvuje u planiranju i donošenju odluka, zbog čega oni koji imaju određene interese veoma lako mogu da ih ostvare.
Bazne stanice mobilne telefonije (BSMT) niču po gradovima kao pečurke posle kiše. One služe za povezivanje delova javne mobilne telekomunikacione mreže. Glavni delovi bazne stanice su radio primo-predajnici i antene, a služe za prijem i za slanje signala mobilnim telefonima krisnika.
Otvorenost tržišta i borba provajdera da pruže što kvalitetniju uslugu i bolju pokrivenost, poslednjih godina višestruko je uvećala broj baznih stanica po gradovima. Međutim, problem za snabdevače mobilne telefonije je što se bazne stanice moraju negde postaviti. Gusto naseljene urbane sredine su poseban problem, jer snabdevač mobilne telefonije moraju uveriti građane da je to bezbedno. Koriste se sva sredstva, od najčešće „kupovine saglasnosti stanara“, pa sve do podmićivanja rukovodilaca u nadležnim javnim institucijama.
Da bi se BSMT montirala na zgradu mora se dobiti saglasnost svih stanara na poslednjem spratu, a ukupno 50%+1 svih stanara. Najčešće se pri potpisivanju nudi se oko 100 Evra po stanu a mesečno kućni savet dobija od 300-1000 evra. Posle ponude najčešće sledi međusobno ubeđivanje drugih u zgradi, ali i sebe samih, da to baš i nije mnogo opasno, a da će svi stanari, baš kao i sama zgrada od toga imati značajne finansijske koristi. Međutim, mnoga istraživanja i svedočenja govore drugačije. Problem je i to da su veoma često mnogo više ugroženi stanari zgrade naspram montirane antene, a oni se ništa ne pitaju.
Postoje sudske presude, pa i u Srbiji, koje su dobili ljudi koji su oboleli posle montaže nekog izvora nejonizujućeg zračenja, jer nisu sve BSMT iste. Različit im je i intenzitet zračenja i radijus, odnosno smer zračenja, frekvencija na kojoj rade, ali svima je zajedničko da menjaju elektromagnetske karakteristike životne sredine ljudi. Te promene su takve da mogu uticati na zdravlje, kako ljudi tako i biljaka i životinja. Zapaženo je da drveće u neposrednoj blizini BSMT počinje da se suši, a životinjama se smanjuje plodnost, uznemirene su i izbegavaju da se tuda kreću.
BSMT ne zrači konstantnom snagom, već da se ona menja u toku 24 časa u zavisnosti od aktivnosti korisnika unutar korisničkih kanala. Da stvar bude gora ovo zračenje se sabira sa ostalim zračenjima koja nas okružuju u našem domu, a koja potiču od niskonaponske električne mreže, rada električnih uređaja, signala radio i tv stanica, uređaji za bežičnu komunikaciju (Wi-fi, bežični telefoni, bluetuth…), polja prirodnih izvora i drugo.
Osim što utiču na živi svet, elektromagnetna zračenja utiču i na uređaje izazivajući različite smetnje u radu i nepouzdanost. Definisane su posebne klase uređaja i njihova pouzdanost pri radu u elektromagnetnim poljima. Posebno su osetljivi medicinski uređaji u medicinskim ustanovama ali i oni koji su od vitalnog značaja za neke bolesnike kao što su pejsmejkeri, zbog čega se postavljanje BSMT ne dozvoljava u blizini bolnica i medicinskih ustanova, ali ni škola.
Granice izlaganja stanovništva od polja koje stvaraju BSMT GSM 900 MHz, za države članice Evropske unije, date su u Preporuci Parlamenta EU iz 1999. godine. Granice su izražene u W/m2. Koristeći načelo predostrožnosti, više država članica je u svojim zakonima, za područja povećane osetljivosti (prostori gde se ljudi zadržavaju više od 4 časa) definisala niže granice. Parlament EU je svojom Rezolucijom iz septembra 2008. godine konstatovao da treba pooštriti granice izlaganja definisane u Preporuci iz 1999. godine, i to posebno ukazujući na bazne stanice mobilne telefonije i mobilne telefone.
Proračun jačine zračenja je uvek veoma komleksan. Najčešće je superponirano više izvora sa raznih strana. Međutim kada se traži procena uticaja na životnu sredinu, koja je obavezan dokumenat pre izdavanja dozvole za postavljanje BSMT ispituju se samo parametri za tu konkretnu BSMT. Malo je verovatno da oni koji rade procenu, rade to za konkretno mesto na koje se postavlja bazna stanica, a često se zanemaruje da zračenje zavisi od položaja prostora, odnosno odbijanja, krivljenja i prolaska talasa kroz druge objekte. U nekim tačkama refleksija će oslabiti, a u nekim pojačati signal. Ukoliko ima zelenila i ono apsorbuje određeni deo zračenja.
Nije redak slučaj da se na isto mesto postavlja više baznih stanica različitih operatera, a nova procena uticaja najčešće se ne radi, nego se prilaže ona već urađena po prethodnom zahtevu. Upravo tu Zakon ide na ruku snabdevačima mobilne telefonije, jer Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja nije definisana potreba procene uticaja na životnu sredinu za zatečeno stanje i prisustvo drugih izvora zračenja, nego se procena vrši samo za konkretan zahtev jednog privrednog subjekta.
U Srbiji postoji Uredba o utvrđivanju programa sistematskog ispitivanja nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini, ali ona se donosi za određene periode i samo za neka mesta, a poslednja doneta je za period 2015-2016. godine. Pravilnikom o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima definisane su i konkretni načini računanja kada postoji izlaganje nejonizujućem zračenju u prisustvu više izvora, ali je nejasno kada i ko vrši ta merenja i proračune.
Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja, ministar propisuje:
1) granice izlaganja nejonizujućim zračenjima;
2) izvore koji se smatraju izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, kao i način njihovog ispitivanja.
Ovo su izuzetno važni parametri koje moraju biti egzaktno definisani od strane struke i eminentnih institucija, a posebnu bojazan izaziva česta pojava promene Uredbi u skladu sa dnevno političkim promenama i potrebama. Srbija svakako nije poseban slučaj, jer su i u svetu prisutne različite procene bezbednih granica prisutnih zračenja, što je kao i u drugim oblastima relativizirano i podložno različitim procenama i tumačenjima.
Na ovo možemo malo, ili nimalo uticati, ali na količinu, raspored, vrstu i način korišćenja uređaja u našem domu možemo. Bežične veze uređaja u našem domaćinstvu i ne samo naših, nego i naših suseda, umnogome pogoršavaju stvarnu situaciju kada je zračenje u pitanju. Ne treba zaboraviti da je najopasniji i najjači predajnik najčešće u našim rukama i mi ga, uglavnom, držimo neposredno pored glave, a to je mobilni telefon. Činjenica da jačina zračenja opada sa kvadratom rastojanja jasno ukazuje da postoje načini da smanjimo rizik . Pogotovo treba imati u vidu da moramo decu čuvati od zračenja, jer njihov organizam je daleko osetljiviji, zbog većeg procenta vode koju sadrže njihova tkiva. Mobilni telefoni i tableti nisu igračke i deci treba da budu dostupni u što starijem uzrastu jer je štetnost nejonizujućih zračenja kumulativnog karaktera. Brojne medicinske studije i eksperimentalna istraživanja ukazuju na eksplicitan zaključak, a to je da elektromagnetna polja i talasi predstavljaju stalnu opasnost po naše zdravlje čak i kada su u okvirima dozvoljenih granica. A te „dozvoljene granice“ variraju od države do države i to je ono što brine. U našem slučaju brine i sprovođenje i nadzor poštovanja zakonskih odredbi i sankcionisanje u slučaju odstupanja od propisanog.
Autor: Sonja Nikolić, predsednica saveta Zelene stranke za energetiku
