Blog: Vozi Mile traktorče
Doktorirao 2016. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer: Upravljanje vodnim resursima, na temu: "Identifikacija dominantnih učesnika u participativnom modelu upravljanja u vodoprivredi" i kao docent je zaposlen na Fakultetu za ekonomiju i industrijski menadžment na smeru za Ekologiju.
- Blog: Poglavlje svih poglavlja - 01.10.2019.
- Blog: Pravo i pravda?… Okolo, kupamo se! - 29.08.2019.
- Blog: Masakrom šuma do „zelene“ industrijske zone - 08.04.2019.
Vlada Republike Srbije, po ko zna koji put izigrala je poljoprivrednike donošenjem predloga Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Kao da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je neka „prethodna vlast“ potpisivala sa članicama EU, nije dovoljno osolila rane gotovo jedinih stvaralaca nove vrednosti u Srbiji. Da podsetimo, SSP su ratifikovale sve članice EU kroz proces takozvanih pregovaranja, koji je bio jedno najobičnije srpsko pregovaračko prihvatanje ama baš svih, pa i onih nelegitimnih zahteva pojedinih članica. Tako nepovoljan SSP nijedna druga država u procesu pridruživanja nije potpisala. Ali, ako smo ljudi od reči, jer čovek se za reč drži, a stoka za rogove, onda to što je potpisano, valja i poštovati, naravno uz korišćenje svih mogućih sredstava za „navođenje vode na sopstvenu vodenicu“.
Mađarska je kroz SSP koji je potpisala, takođe dopustila državljanima ostalih članice EU sticanje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvo, ali su po ulasku u EU zabranili mnogo šta, što su prihvatili potpisali. Slovačka je takođe imala „teško“ pregovaranje, sa identičnim zahtevom i to su prihvatili i pridržavaju se, ali su kroz sopstveni Zakon koji reguliše promet poljoprivrednog zemljišta sve uradili kako bi ta zemlja ostala u vlasništvu Slovaka.
Umesto da su najgore i najnepovoljnije odredbe SSP ublažene novim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, ili Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zakonopredlagač je još više prednost omogućio tajkunskom lobiju i imućnijim stranim „investitorima“. Umesto da se prednost sticanja visokoproduktivnog državnog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvo, ili bar u zakup obezbedi srednjim i malim poljoprivrednicima i na taj način podigne njihova konkurentnost, oni se dovode u još nezavidniji položaj. Paorima za zakup ostaju neproduktivne slatine, močvare i utrine.
Ovaj predlog Zakona jeste veoma ozbiljan razlog za nezadovoljstvo poljoprivrednika, jer ih automatski baca u neravnopravan položaj iz koga ni uz pomoć čarobnog štapića nije moguće izići. Povećanje prinosa i konkurentsko ječenje ostaće samo nedosanjan san, a država će im na ime poreza, dugova za ovo i ono vremenom uzimati parcelu po parcelu i po prioritetnim pravima za „investitore“, njihovu zemlju davati tajkunima i ostalim „investitorima“. Poljoprivrednik će i dalje raditi zemlju, ali nečiju tuđu, za manje novca nego što je zarađivao na svojoj zemlji, a „investitora“ će država oslobađati delova poreza, naknada, pa i carina i slaviti kao „heroje preporoda poljoprivrede“.
Ako državu čini vlast, teritorija i stanovništvo i ako teritoriju rasprodaš, a sopstveno stanovništvo obespraviš i nateraš na kuluk kod „investitora“, onda je upitno i da li uopšte imaš vlast i da li uopšte imaš državu. „L’État, c’estmoi“ rekao je Luj XIV, kralj Francuske, s razlogom, jer je imao i vlast i teritoriju, a i stanovnike, koji su rintali za njega. Tu istu rečenicu ne izgovaraju, ali je u svojim predizbornim i inauguracionim govorima zamišljaju sve dosadašnje vlasti i takozvane opozicije u Srbiji. Milošević je tlačioi izmuzao seljake do poslednje pare, a policiju i vojsku je slao da zaustavljaju protestne povorke traktora. Ni potonje vlasti nisu drugačije postupale, uz manju, ili veću mimikriju sopstvenih akcija i bolji TV marketing i cenzuru. Pa ko je onda bio uzpo ljoprivrednike?
Kako god bilo, seljaci su pokrenuli svoje traktore i krenuli ka Beogradu da protestvuju protiv onih koji su ih „podržavali svim srcem“ pre nego što su zaseli na vlast. Sada paorima“podršku“ pružaju oni koji su ih tlačili pre nego što su sa vlasti sleteli. Podržavaju ih toliko, da su im se pridružili svojim automobilima.“Verbalni, podmetački rat“ koji vlada između republičke i pokrajinske vlasti za cilj ima ispljuvati i ocrniti protivnika, pri čemu su paori samo obična kolateralna šteta.
Iako potpuno podržavam nezadovoljne paore i nimalo ne sumnjam u valjanost njihovih razloga i narasli gnevni malo, neću ići da im se na drumu pridružujem i pravim dodtnu gužvu. Iako su njihovi razlozi ujedno i moji razlozi, nećuim se pridružiti na putu za Beograd, Novi Sad, ili bilo gde da su se uputili, da bih sakupljao političke poene. Na rade oni nešto pogrešno, ali neću im se pridružiti, dokle god svi oni koji pokušavaju da se njima okoriste neodu već jednom i zauvek.
