Da bi čovek bio istinski zdrav bitno je postići sklad mentalnog, emocionalnog i telesnog zdravlja. Savremeno doba u kome prevladava nedostatak vremena za opuštanje, odmor, često i za druženje sa prijateljima, a uz sve veću dominaciju komunikacije „na daljinu”, stvara osećaj otuđenosti i izolacije pojedinca. Vlasnici kućnih ljubimaca često kažu da im se iskreno obraduju jedino njihovi ljubimci, a nakon stresnog dana oni su jedini koji ih vraćaju u stanje stabilnosti i smanjenja nervoze.

Brojna istraživanja pokazala su da životinje imaju lekovito i blagotvorno delovanje na čoveka. Pozitivni uticaji životinja u procesu lečenja beleženi su kroz istoriju, od mitologije starih Indusa pa do savremenog doba. Jedno od prvih uključivanja životinja u terapijski program bilo je u srednjem veku, u Belgiji, a zatim i u Nemačkoj. Boris Levinson i Konrad Lorenc (dobitnik Nobelove nagrade na polju fiziologije) isticali su značaj životinja u terapiji kao način povezivanja ljudi sa prirodom. U beleškama psihoanalitičara Zigmunda Frojda naveden je njegov pas Jofi koji je pomagao pacijentima da se opuste i smirenije govore o svojim problemima.

Životinje pomažu deci sa autizmom u fokusiranju na određene radnje i komunikaciju sa ljudima i pomažu u redukciji simptoma autizma. Terapija životinjama pomaže i deci oboleloj od ADHD (hiperkinetički poremećaj pažnje). Deci koja su žrtve nasilja i zlostavljanja životinje pomažu znatnim smanjenjem simptoma vezanih za traumatski događaj. Kod dece sa cerebralnom paralizom terapija životinjama (hippo terapy koja koristi pokrete konja) poboljšava simetriju mišićne aktivnosti.

Deca koja rastu uz životinje uče se odgovornosti i samokontroli, više vremena provode na čistom vazduhu, izloženi su manjem riziku od alergija i astme, a životinje su veoma značajne i za socijalnu interakciju i psihosocijalni razvoj dece. Na osnovu odnosa deteta prema životinjama može se proceniti i detetov psihološki razvoj. Ukoliko je dete agresivno i nasilno prema životinji to može biti znak da je i samo žrtva nasilja u porodici ili živi u porodici u kojoj su loši i poremećeni odnosi, što predstavlja rane znake za buduće auto ili heteroagresivno ponašanje.

Socijalna interakcija je značajna i za odrasle. Ljudi doživljavaju vlasnike pasa kao ljubaznije i pristupačnije što svakako poboljšava međuljudske odnose i komunikaciju.

Život uz kućne ljubimce nalaže više fizičke aktivnosti i boravak na svežem vazduhu pa samim tim dovodi do bolje fizičke kondicije vlasnika i manje sklonosti ka gojenju.

Igranje, maženje ljubimca i provođenje vremena uz njega doprinosi stabilizaciji i snižavanju krvnog pritiska, smanjenju rizika od srčanih oboljenja i smanjenju nivoa holesterola. Studije pokazuju da pacijenti koji imaju velike probleme sa kardiovaskularnim sistemom imaju četiri puta veće šanse da prežive ukoliko imaju psa,  a vlasnici mačaka 40% manje šanse da dožive srčani udar i 30% manje šanse da umru od drugih kardiovaskularnih bolesti.

Već tokom prve godine života sa ljubimcem umanjuje se rizik od potencijalnih alergija, jača imuni sistem i smanjuje se rizik od ekcema i astme.

Ljubimci pomažu i ljudima obolelim od Alchajmerove bolesti, poboljšavaju im raspoloženje i povećavaju apetit.

Život sa ljubimcem smanjuje znakove depresije i poboljšava raspoloženje, a prisustvo ljubimaca umanjuje bol pa tako vlasnici koriste oko 30% manje lekova protiv bola ukoliko je ljubimac uz njih.

Ljubimci pomažu i obolelima od raka smanjujući osećaj usamljenosti, depresije i  stresa, motivišu ih da više jedu i revnosnije poštuju smernice lekara.

Terapija životinjama u Srbiji je još uvek nerazvijena, te je sve na pojedincu i od njega samog zavisi koliko će pomoći sebi, svojoj porodici i najbližima, ali u razvijenom svetu ovi programi su finansirani od strane ministarstva zdravlja. Kod nas, za sada, ovakve terapijske programe prepoznaje jedino Ministarstvo rada i socijalne politike, a kao izborni predmet, Hipoterapija, uveden je jedino na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Zelena stranka se zalaže za sve inovativne programe koji pomažu ljudima da očuvaju svoje zdravlje, što efikasnije prevaziđu bolesti i tegobe u sferi fizičkog i psihičkog zdravlja, kako bi živeli bolje i kvalitetnije.

Savet za zaštitu i dobrobit životinja Zelene stranke predlaže, kao jedno od rešenja problema napuštenih životinja, edukaciju ljudi i obuku životinja za terapijske namene, a posebno životinja koje nemaju vlasnike i u poziciji su da država reguliše njihovo zbrinjavanje. Time bi se smanjio broj napuštenih po ulicama, ali i postojanje azila koji nisu usklađeni sa Zakonom o dobrobiti životinja i u kojima je visoka stopa smrtnosti uhvaćenih životinja.

Autor bloga:

Dušanka Stefanović Radisavljević, predsednica Saveta Zelene stranke za dobrobit i zaštitu životinja