Blog: Svetska trgovinska organizacija i genetski modifikovani organizmi (GMO) – novi rebus za Srbiju!
Diplomirala na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, Univerzitet u Nišu, odsek: Biohemija, smer: Tehnologija ishrane. Diplomirala na oblasti Termodinamike (Termotehnike), sa temom: Entropijska analiza akumulacije toplote.
Radila u privatnim kompanijama kao dipl. inž. tehnologije ishrane. Radila u sektoru razvoja kompanije Yumis iz Niša, na inovacijama i projektima izrade novih, kao i unapređenju starih receptura.
Trenutno u fazi pokretanja privatnog posla.
Ne možemo mimo sveta, više je nego jasno! Ustav treba menjati, kako zbog manjkavosti i spornog legitimiteta, koji su dale samo najveće parlamentarne stranke, isključujući pri tom javne i parlamentarne rasprave, tako i zbog usaglašavanja sa evropskim i svetskim regulativama koje bi Srbiji „otvorile vrata“ mnogih za sada nedostižnih tržišta.
Zna se da su članice Svetske trgovinske organizacije (STO) gotovo sve zemlje sveta, osim BiH i Srbije. Članstvo omogućava ulazak na nova tržišta i profit u vidu „finansijske injekcije“ za zemlju, ali… Srbija je 2009. godine donela Zakon o zabrani proizvodnje i prometa GMO-a i stroži je od evropskog zakonodavstva. Međutim, to je u suprotnosti sa standardima STO i EU. Prema pravilima STO, ne može se uvesti zabrana prometa proizvodima za koje nije dokazano da štete zdravlju.
Postavljam pitanje u sebi: „A da li je dokazano da nisu štetni?? Hoćemo li se igrati „ruskog ruleta“ sa sopstvenim pokolenjima?“
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, izjavio je da će, Srbija morati da se opredeli za ili protiv GMO-a. Po njegovom mišljenju, mi ne moramo po svaku cenu da uđemo u STO, navodeći primer Rusije. Vlada će svakako pre donošenja odluke tražiti stručno mišljenje naučnih institucija. Ova odluka odjeknula je kao kolebanje po pitanju ove važne tačke.
U javnoj raspravi sa predstavnicima Evropskog pokreta u Srbiji izgledalo je da se oni uopšte ne kolebaju po pitanju prometa GMO. Po njihovom mišljenju treba dozvoliti promet uz jasnu oznaku na deklaraciji. Po mom mišljenju, to bi bilo puštanje GMO „na mala vrata“.
Javnost Srbije, bez obzira na stranačku pripadnost, u velikom procentu je protiv ulaska GMO u Srbiju. Politički činioci protiv GMO-a na nivou lokalnih samouprava u skupštinama 135 gradova i opština (od oko 170) prihvatili su deklaraciju protiv GMO na prostoru svoje lokalne samouprave u Srbiji. Sa jedne strane je „pritisak“ pojedinih međunarodnih organizacija, kao što je STO, da se zakon o GMO promeni. Njihovi argumenti su da se članstvom u STO zaokružuje pripadnost jedne zemlje međunarodnom sistemu oličenom u UN i STO. Nova tržišta, stabilnost uslova privređivanja, zaštita od nelegalnih ekonomskih mera drugih zemalja i dodatno privlačenje stranih investitora. Sa druge strane su naše buduće generacije i zdravlje naših potomaka.
Za kraj hajde da definišemo šta to čini jednu državu, odnosno šta je glavni atribut države:
POSTOJANO STANOVNIŠTVO!
Zar se tu ne podrazumeva zdravo stanovništvo? Žan Žak Ruso kaže: „Država ispunjava principe društvenog ugovora. Društveni ugovor je podrazumevani ugovor između svakog pojedinca i države. Ugovor se zasniva na tome da država treba da zaštiti prirodna prava svake osobe. Prirodna prava su pravo na život, pravo na slobodu i pravo na imovinu.“
Imamo jedan život, slobodu da odlučujemo o njemu i pravo da branimo naše zdravlje, kao i zdravlje budućih pokolenja kao najveće blago!
Violeta Nedeljković
Član Povereništva Zelene stranke u Nišu
