U celom svetu, u pretposlednjoj nedelji u novembru (18. – 25. novembar)  organizuju se mirni protesti protiv ubijanja, zlostavljanja i mučenja životinja radi krzna i kože. Petak u „Nedelji bez krzna” širom sveta je obeležen kao “Fur free Friday”(„Petak bez krzna”). U skorije vreme mirni protesti se organizuju i kod nas.

Za milione životinja na planeti modna industrija znači samo jedno – sporu, mučnu i okrutnu smrt. Za ljude, nošenje krzna predstavlja manifestaciju luksuza, staleža, imovne moći, zadovoljavanje sujete, ali i neinformisanost.

Industrija krzna se pravda izgovorima kako je krzno „ekološko-obnovljivi izvor“ te da je njegova proizvodnja humana.  Dokazi o curenju hemikalija i zagađenjima vazduha preparatima kojima se tretira krzno govore da u preradi krzna nema ničega ekološkog. Mnoge od ovih hemikalija su  kancerogene, a postupci kojima se koža i krzno skidaju sa životinje su toliko svirepi i mučni da, realno, u industriji krzna – nema ničeg humanog.

Za proizvodnju kaputa od veštačkog krzna potrebno je 60 puta manje energije nego za proizvodnju kaputa od krzna životinje.

Za izradu jedne bunde potrebno je da se ubije: do 15 pasa, do 24 mačke, do 20 dabrova, do 22 lisice, do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, do 400 veverica.

U industriji krzna životinje umiru bolnom smrću. U gasnim komorama, puštanjem struje kroz analni otvor i usta, lomljenjem vrata ili grudnog koša, davljenjem, vešanjem… Divlje životinje se hvataju nazubljenim čeličnim klopkama u kojima danima umiru od žeđi i gladi, pre nego što im lovci slome grudni koš ili vrat. Na primer, krzno se sa zečeva ručno kida, dok životinja bespomoćno leži raščerečena i vezana. Naš Zakon o dobrobiti životinja u članu 7., tačka 36 kaže:

„Zabranjeno je uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja.”

Član 57. ovog zakona glasi:

„Kućni ljubimci ne mogu se držati, reprodukovati i koristiti za ishranu, odnosno proizvodnju hrane, kože, krzna, kao i druge komercijalne svrhe.”

Zašto navodimo baš ova dva člana Zakona? Između ostalog i zato što je srpsko tržište u velikoj meri ispunjeno robom iz Kine. Kina, zemlja poznata po zastrašujućem ponašanju prema životinjama, od Yulin festivala do nepostojanja zakona i pravila kojima bi se regulisao odnos prema njima pa do legalne (po njihovim propisima), ali i ilegalne proizvodnje kože i krzna od pasa i mačaka. Kineska policija u pokrajini Lajoning uhapsila je krijumčare koji su ukrali više od hiljadu mačaka – kućnih ljubimaca, kako bi ih prodali ilegalnim farmama.

SAD su zabranile uvoz, izvoz i prodaju psećeg i mačjeg krzna 2002. godine, a od 2008. embargo je i u zemljama Evropske unije.

Svetske organizacije za zaštitu životinja mole kupce da čitaju etikete na proizvodima koje kupuju. Razlog je neprihvatljiva svirepost odnosa prema životinjama koje se eksploatišu i ubijaju u industriji kože i krzna.

Kada odlučite da kupite krzno setite se da je za njim ostala odrana životinja koja još dugo umire u agoniji. Setite se i da nusprodukti industrije krzna sa svakim proizvedenim komadom uništavaju planetu na kojoj treba da žive naredne generacije. Razmislite i o hemikalijama koje krznarska industrija koristi i koje imaju štetne efekte na vaše zdravlje.

Odnos prema životinjama, ali i proizvodima nastalim od istih, u mnogome je odraz ljudske humanosti i morala. U XXI  veku za proizvodnju kaputa i ostalih odevnih predmeta, kao i modnih dodataka dobijenih na ovaj način, ne postoji nijedan razlog osim ljudske pohlepe.

Autor bloga: Dušanka Stefanović Radisavljević

Predsednica Saveta Zelene stranke za dobrobit i zaštitu životinja