Blog: Prava životinja ili dobrobit životinja?
Osnovna razlika između dobrobiti životinja i prava životinja je što dobrobit životinja dozvoljava trgovanje interesima životinja, sa ciljem zadovoljenja određenih ljudskih potreba, a u granicama dok su poštovane određene „humane“ smernice.
Prava životinja podrazumevaju da životinje imaju osećanja i jednako pravo na život i interese koji se ne mogu žrtvovati ili se njima trgovati samo da bi se zadovoljila ljudska potreba.
Gledano istorijski, ljudska rasa svoje potrebe nikada nije ograničavala samo na egzistencijalne. Prošlost nam govori i o tome da je čovek oduvek bio u stanju da eksploatiše i omalovažava i srodnike iz svoje vrste. Ljudi crne rase, žene, ne-arijevska rasa, deca iz siromašnih zemalja, robovi nezavisno od boje kože, vere i pola, stari ljudi i sl. Iako smo donekle uspeli da osudimo nepravdu prema drugačijima od nas, nismo to uspeli u potpunosti ni prema srodnicima iz svoje vrste. Ko zna koliko će vekova proći kada će čovečanstvo ili u potpunosti nestati sa lica zemlje, zbog stalnih nepravdi koje čini prema najmanje zaštićenima, ili će se dozvati razumu i prestati da sav živi svet oko sebe smatra svojom ekskluzivnom žrtvom o čijem životu i postojanju ima pravo i može da odlučuje.
Nauka je potvrdila da i životinje mogu osećati bol, patnju, strah, stres, ali i privrženost, ljubav, tugu. Ono što je neoborivo je da se brigom o životinjama poboljšava zdravlje čitavog čovečanstva, ali i opstanak planetarnog eko sistema.
Psihološke studije ukazuju na povezanost okrutnosti prema životinjama i nasilničkog ponašanja prema ljudima, porodičnog nasilja, vršnjačkog nasilja, zlostavljanja dece i starih.
Krivični zakonik Republike Srbije iz 2006. godine po prvi put inkriminiše ubijanje i mučenje životinje kao krivično delo uključeno u poglavlje XXIV posvećeno krivičnim delima protiv životne sredine. Zakon o zaštiti i dobrobiti životinja stupio je na snagu tri godine kasnije, 2009. Još jedan zakon se odnosi na životinje. Zakon o stočarstvu, često spominjan ovih dana kao lex generalis (opšti zakon) nasuprot Zakonu o dobrobiti životinja (lex specialis, zakon koji uređuje tačno definisanu oblast i kao takav se ne može usklađivati sa opštim zakonima). Međutim, opšti zakon, Zakon o stočarstvu se mora uskladiti sa Protokolom o zaštiti i dobrobiti životinja (EC Treaty’s Protocol on Protection and Welfare of Animals) iz 1997. godine koji je pridodat Sporazumu o osnivanju Evropske zajednice i priznaje životinjama svojstvo osećajnih bića, zahtevajući od Evropske unije i njenih država članica da sa puno pažnje pristupe ispunjenju zahteva koji se tiču njihove dobrobiti.
Uprkos tome što je u savremenim društvima prihvaćen stav da je okrutnost prema životinjama nedopustiva sa etičkog, moralnog i pravnog stanovišta, status samih životinja i njihovih prava nije definisan na način kako bi bili tzv. „zaštitni objekat“. U našem krivičnom pravu koje je antropocentrično, objektom zaštite se smatraju čovek i druge osnovne društvene vrednosti. Iz ovoga proizilazi da se ovim krivičnim delom ne štiti životinja već čovek, odnosno njegova osećanja prema životinjama i odgovornost koju mora imati prema njima. Iako Evropa u celini kasni u odnosu na zemlje “common law“ sistema sa donošenjem zakonskih propisa koji se odnose na zaštitu prava životinja, evropsko zakonodavstvo ipak ide korak dalje, uspevajući da životinjama obezbedi pravni status različit od statusa „pokretne imovine”. Razvijene evropske zemlje (Švajcarska, Nemačka i dr.) u svoje zakonodavstvo uvode koncept zaštite životinja radi njih samih.
Savremena etika sa pukog antropocentrizma ubrzano prelazi na biocentrična načela. Time se iz korena menja odnos pojedinca i društva prema životnoj sredini u celosti i naročito prema životinjama.
Sprečavanje i kažnjavanje okrutnosti prema životinjama je jedna od najznačajnijih mera prevencije nasilja među ljudima.
Autorka bloga: Dušanka Stefanović Radisavljević, predsednica Saveta Zelene stranke za dobrobit i zaštitu životinja
