Političke stranke se obično bave samo ljudskim interesima, dok se retko gleda na interese životinja.  Životinje nisu predmet političke rasprave, a političari uopšte i ne izražavaju mišljenje o tom pitanju. Retko se i nalaze u situaciji da razmišljaju ili odgovaraju na pitanja koja se odnose na dobrobit životinja.  Kroz vekove, političarima je ciljna grupa populacija koja može da bira i glasa i postalo je uobičajeno da politika i zaštita životinja nikada nisu ni imale dodirne tačke. Međutim, kada zavidan broj birača pokaže interes za političke stavove o dobrobiti životinja, političari i o tome moraju zauzeti stav.

Poslednjih godina političari uvode u svoj manir ljubimce.  Galerije slika sa ljubimcem u šetnji, u gradskom prevozu, na profi fotografijama, video snimcima, od pudle do mačke, a sve da bi javnost saznala da je baš taj i taj brižan i obećavajući. S jedne strane, nijedan od tih političara ne uočava šta rade šinterske službe, koliko je napuštenih životinja na ulicama i koliko je neodgovornih vlasnika, a s druge  strane „sve puca“ od ljubavi, umiljatosti i brige za životinje. Dva aršina, ali i dva morala, pa dok je kampanja lako je i obećati „pet friendly“ politiku. I onda se završe kampanje, prođu izbori – zaboravi se na celu priču. Neispunjavanje izbornih obećanja o dobrobiti životinja nije nešto što bi trebalo da prolazi neprimetno.

Da citiramo Brižit Bardo:  „Vlade se smenjuju,  a patnja životinja ostaje“ . 

Čovek je jedina živa vrsta na Zemlji koja uništava vlastito stanište i stanište drugih živih bića. Zemlja osigurava dovoljno mesta da bi ljudi, životinje i njihova staništa mogli živeti zajedno na skladan način. Uz zdravu ekonomiju, uljudno društvo i sa pogledom na održivu budućnost, Zemlja može pružiti dovoljno hrane za tri puta više ljudi nego što ih ima sada.

Zelena stranka od samog osnivanja ima jasan stav – u svome programu od 100 tačaka bitno mesto zauzima dobrobit životinja i borba za njihova prava. Da bi jedno društvo bilo humano, bez nasilja, bez eksploatacije, bez zanemarivanja prava većine u odnosu na prava manjine, prava životinja postaju veoma bitna. Zanemarivanjem i kršenjem prava najslabijih u društvu stvara se mogućnost da budu zanemarena prava i drugih činilaca tog društva.

Briga o životinjama i njihovoj dobrobiti podrazumeva nenasilje. Društvo u kome ni najatraktivnije kampanje, ali ni zakoni,  nisu dovoljno efikasni da se zaustavi porast nasilja prema deci, ženama, starim ljudima, mora krenuti od korenitih promena stanja svesti, morala i odnosa kako pojedinca prema samome sebi tako i prema okruženju. Nijedan zakon neće biti dovoljno dobar ukoliko se moral jednog društva ne podigne na viši nivo svesti i lične odgovornosti. Briga o životinjama i najmlađu decu uči koliko je bitno i životno važno biti odgovoran i dosledan. Neke druge stranke ova pitanja ili negiraju ili smatraju nebitnim. Ukoliko ih se eventualno i dotaknu to je samo površno, uglavnom u službi marketinga i bez ideje o pravilnom načinu rešavanja.

Zelena stranka se zalaže za vrednosti koje su istinski bitne: saosećanje, održivost i odnos čoveka i životinja ispunjen poštovanjem. Ukazujemo na trenutne krize (na području klime, hrane, ekonomije, energije, dobrobiti životinja i bio-raznolikosti) koje su međusobno povezane, i kao takve ih treba i rešavati. Zelena stranka smatra da zaštita životinja i njihovih prava mora postati ravnopravno političko pitanje i trenutno smo jedina politička opcija koja je u svoj program uključila zaštitu životinja kao neraskidivi spoj ukazivanja na probleme u društvu i davanja pravilnih načina rešavanja koji podrazumevaju nenasilje i poštovanje života kao najveće vrednosti.

Autor bloga: Dušanka Stefanović Radisavljević

predsednica Saveta Zelene stranke za zaštitu i dobrobit životinja