Blog: Ozon naš nasušni
Doktorirao 2016. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer: Upravljanje vodnim resursima, na temu: "Identifikacija dominantnih učesnika u participativnom modelu upravljanja u vodoprivredi" i kao docent je zaposlen na Fakultetu za ekonomiju i industrijski menadžment na smeru za Ekologiju.
- Blog: Poglavlje svih poglavlja - 01.10.2019.
- Blog: Pravo i pravda?… Okolo, kupamo se! - 29.08.2019.
- Blog: Masakrom šuma do „zelene“ industrijske zone - 08.04.2019.
Ozonski omotač deo je stratosfere (17-48 km iznad površine okeana) jer je preko 90% svog zemaljskog ozona smešteno u toj visokoj atmosferskoj zoni. Njegova koncentracija je veoma mala i ne prelazi 0,001‰, što bi se moglo predstaviti slojem od 3-5 milimetara u celokupnoj atmosferi ako bi se sav ozon, iz sloja debelog oko 30 kilometara, sabio u koncentraciju od 100%. Iako ga je u atmosferi gotovo samo u tragovima, bez njega bi život na zemlji bio nemoguć. Ultarviolentno zračenje (UV), koje dolazi sa Sunca značajno bi oštetilo sav DNK materijal na površini zemlje i u potpunosti prekinulo sve fotosintezne procese biljaka na zemlji.
Šta je Ozon? Ozon je troatomni molekul kiseonika, koji nastaje upravo pod dejstvom UV zračenja. Ovo zračenje razara pojedine dvoatomne molekule kiseonika, koji se potom vezuju da preostalim dvoatomnim molekulima, čineći molekul O3, odnosno ozon. Talasna dužina UV zračenja Sunca je u opsegu od 240-320 nm, a od svih elemenata i molekula u atmosferi samo ozon zaustavlja i apsorbuje najrazorniji deo spektra UV zračenja od 240-290 nm. Ozon može da se stvori i od dima iz fabričkih dimnjaka i izduvnih gasova, pod uticajem UV zračenja, ali ozon na malim visinama predstavlja veliku opasnost za živi svet. Naime, u povećanim koncentracijama pri površini zemlje može da izazove ozbiljna oštećenja pluća kod ljudi i životinja, a kod biljaka da značajno uspori, ili čak onemogući razvoj.
Značajnija i obimnija proučavanja ozona i ozonskog omotača počela su 50-tih i 60-tih godina XX veka. Otkriveno je da se koncentracija ozona značajno smanjuje pod uticajem hloro-fluoro-ugljenicima (CFC), koji su bili najzastupljeniji u klima uređajima, i drugim rashladnim uređajima, kao i sprejevima lakova za kosu, dezodoransima i drugim lakovima. Pod uticajem sunčevog zračenja, iz CFC se oslobađa hlor u obliku gasa, koji razara ozonske molekule O3 i pretvara ih u običan kiseonik O2
Prvo zvono za uzbunu, zbog uništavanja ozonskog omotača, mada bi bilo ispravnije reći, zbog drastičnog smanjivanja koncentracije ozona u stratosferi, dogodilo se kada su britanski naučnici konstatovali da se iznad Arktika pojavila “ozonska rupa”. Oni su konstatovali da je površina tog dela stratosfere u kojoj gotovo da i nema ozona veličine Kanade. Danas se vrša konstantna osmatranja ozonskog omotača i osim uticaja CFC, kao i CO2 na smanjivanje koncentracije ozona u stratosferi, ustanovljene su i neke sezonske zakonitosti povećavanja i smanjivanja koncentracije ozona u atmosferskom omotaču. Ozon se najviše stvara oko ekvatora i procenat stvaranja pada prema polovima. Takođe, za vreme promene godišnjih doba, u oblastima polova dolazi do naizmeničnog povećavanja ili smanjivanja koncentracije ozona, što je pod uticajem sezonskih vetrova.
Ono što je važno za istaći jeste da smanjenje koncentracije ozona za 1% u atmosferi izaziva povećanje intenziteta UV zračenja za 2%. Dakle sa svakim procentom pada koncentracije ozona u atmosferi, intenzitet UV zračenja se povećava duplo. Povećano UV zračenje izaziva i veće zagrevanje zemljine površine, što uz gasove staklene bašte, koji sprečavaju zračenje toplote sa zemlje, doprinosi globalnom otopljavanju. Ciklus promena se ne završava tu, nego tek tu ima svoj novi početak. Povećanjem temperature, topi se polarni led i smanjuje gustina vode, što globalno usporava morske struje, koje su glavni klimatski regulator na zemlji. Klimatske promene otopljavanja, na kraju će, zbog zaustavljanja toplih struja koje se kreću ka polovima izazvati novo ledeno doba u umerenom kontinentalnom klimatskom pojasu. Ali ovo je tek jedan od mogućih scenarija kojima nas vodi nesavesno ponašanje čoveka prema planeti i ostalom živom svetu.
Prognoze budućih klimatskih kretanja su u domenu teorija i sa sigurnošću niko ne može predvideti koji scenario će planeta prirediti zbog čovekovog egocentričnog shvatanja i bahatog ponašanja.
Ozona ne treba da se setimo samo svakog 16. septembra, kada je Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača, nego svaki dan, kada ne možemo da se odlučimo da li dezodorans u spreju, ili u stiku, kada odlučujemo čime da punimo klima uređaje i frižidere i kad odlučujemo da li ćemo ugraditi protivdimne filtere na fabričkim dimnjacima.
