Dobrobit životinja se definiše zakonima,  podzakonskim aktima, dokumentima… To je uglavnom „mrtvo slovo na papiru“, jer praksa nas uči da ni najbolji zakoni (a svaki se uvek može doraditi da bude bolji) ne mogu da regulišu aktuelni problem – povećanje broja napuštenih životinja, stradanje tih istih životinja i nebrigu ljudi za njihovu sudbinu.

Zakon je jasan: „Dobrobit životinja predstavlja obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti kao što su: ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste i odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede.“ (Čl. 5. st. 1. tačka 4. Zakon o dobrobiti životinja, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 41/2009)

„Dobrobit životinje pokazuje kako životinja reaguje na uslove u kojima živi. Životinja ima dobro stanje dobrobiti  kada je (dokazano na osnovu naučnih dokaza) zdrava, uhranjena, bezbedna, u stanju da ispolji prirodno ponašanje, ako joj je udobno i kada ne pati usled neprijatnih stanja kakva su bol, strah i stres.” (Terrestrial Animal Health Code, OIE 2016)

Ipak, dobrobit i zdravstvena zaštita životinja su u potpunosti podređene ljudima. Dobrobit životinja podrazumeva da  životinje dobiju malo, da bi čovek dobio mnogo. I to se svodi na bezbednu i kvalitetnu hranu i druge proizvode od životinja.

Slično je čak i kada su u pitanju životinje koje se nalaze neposredno uz čoveka. Iako ih nazivamo ljubimcima, često im, svesno ili ne, ugrožavamo dobrobit, a zarad svog komoditeta, hirova ili jednostavno iz neznanja.

Pretpostavka da su životinje svesna bića sposobna da osećaju negativne senzacije i emocije je centralna tema onih koji se bave zaštitom prava životinja. Ova pretpostavka se oslanja na nauku – naučno je dokazano da su životinje osećajna bića koja, kao i čovek, osećaju bol, patnju i stres. Zbog toga je obaveza čoveka da poštuje životinje i brine o njihovoj dobrobiti.

Kod nas je nekako ova osnovna teza da je čovekova obaveza briga o životinji demantovana svakodnevno neodgovornim ponašanjem vlasnika. Životinje koje srećemo na ulicama nisu tu dospele jer su tako želele. Istraživanje sprovedeno na temu napuštenih životinja pokazalo je da 20% vlasnika izbacuje svoje doskorašnje ljubimce na ulicu. Nečipovane i nesterilisane. Ne znamo ko su ti ljudi koji izbacuju životinje, ali sa sigurnošću znamo da njihovi izbačeni ljubimci stvaraju nove „pripadnike ulice”.

Zakon obavezuje vlasnike da čipuju svoje ljubimce. To je jedini način da se izgubljeni ljubimac vrati u svoj dom, ali i jedini način da se kazni neodgovorni vlasnik. Svedoci smo da se zakon izvrdava čak i kada se životinja čipuje. Navode se netačne adrese, telefoni koji nisu u funkciji…

Opštine isplaćuju milionske sume za obeštećenje građana koje su „napali ulični čopori”, ulažu u nekakve azile koji bi trebalo da reše problem napuštenih životinja i sl. Sve to je daleko od rešenja, jer podrazumeva troškove, a i pored velikih troškova ne donosi rešenje. I to je trošenje novca poreskih obveznika koji nisu upoznati sa suštinom problema, niti sa adekvatnim rešavanjem istog.

Azili nisu šinteraji. Uslovi u kojima se tu drže zatočene životinje moraju biti u skladu sa zakonom, a to uglavnom nije slučaj. Umesto da pomognu i životinjama i ljudima, azili, kakve mi imamo, ugrožavaju dobrobit životinja, a često izazivaju i gnušanje onog dela populacije koji ne pristaje na nasilje i zlopaćenje vrsta koje su slabije od čoveka i od njega direktno zavisne.  Uhvaćene životinje treba ponovo udomljavati ukoliko pokušaj traženja vlasnika nije urodio plodom. Zato azili treba da su otvoreni za javnost i pristupačni. Nije cilj držati životinje u nehumanim uslovima pretrpanog azila ili ubijanje zdravih, socijalizovanih jedinki koje su se zlom srećom tu našle (a to je i protivno zakonu), već nalaženje novog doma i zbrinjavanje.

Jedino svrsishodno rešenje problema napuštenih životinja i rešenje za koje se zalaže Zelena stranka je poštovanje Zakona o dobrobiti životinja, edukacija, obavezno čipovanje i kažnjavanje neodgovornih vlasnika.

Dušanka Stefanović Radisavljević

Savet Zelene stranke za dobrobit životinja