Konji ostavljeni da umru na planini Kukavica, u neposrednoj blizini Leskovca, rastužili su turiste ovih dana. Nekolicina je pokušala da potraži pomoć za ove konje, međutim dobili su odgovor: „Niko nije nadležan!“

Ovi konji, dok su bili u punoj snazi, korišćeni su da pomažu drvosečama. U sistemu poremećenih vrednosti devalvirao je i čovekov odnos prema životinjama, pa čak i prema onima koje su tradicionalno bile deo domaćinstva i u velikoj meri doprinosile lakšem preživljavanju i berićetnijem životu.

Šta  nam se to dogodilo kada ni zakonima ne uspevamo da regulišemo odnos čovek – životinja? Da li je sve to posledica nedostatka empatije ili elementarne ljudskosti koja nam očigledno nedostaje?

Svedoci smo porasta nasilja nad životinjama, počev od onih koje su, po naseljenim mestima, tako blizu ljudi, a tako daleko od njihove samilosti, pa do životinja napuštenih u divljini kako bi umirale u mukama i u strahu i patnji čekale svoj kraj.

I to sve u državi koja ima Zakon o dobrobiti životinja…..

Ovi konji su svoj vek proveli pomažući čoveku i zaslužili su dostojanstvenu starost do zadnjeg dana. Ne klanje (kao što se u pojedinim novinskim tekstovima navodi) od strane onog kome su pomagali, ne napuštanje u divljini, već pristojan život u starosti. Na to su stekli pravo svojim radom uz čoveka.

Smatramo izuzetno surovim i stresnim svakodnevno suočavanje sa nasiljem nad životinjama koje, bojimo se da je to evidentno, podstiče svirepost i u odnosima čovek – čovek.

„Čovek u konju nalazi snagu bez surovosti, lepotu bez sujete i prijatelja bez interesa!”

A šta konj nalazi u čoveku?

I nije li sramno da niko nije odgovoran?

Savet Zelene stranke za dobrobit i zaštitu životinja