Blog: Bezbednost hrane je politika, demokratija i pravo građana da znaju šta je na njihovom tanjiru, kako u EU, tako i u Srbiji
- Blog: Zdravlje potrošača - 08.02.2016.
- Blog: Bezbednost hrane je politika, demokratija i pravo građana da znaju šta je na njihovom tanjiru, kako u EU, tako i u Srbiji - 19.01.2016.
- Dobro svi da razmislimo i da ne stvaramo Srbiju kao prehrambeno zavisnu državu i iskoristimo sve njene resurse - 07.08.2015.
Bezbednost hrane je politika, demokratija i pravo građana da znaju šta je na njihovom tanjiru, kako u EU, tako i u Srbiji
Bezbednost hrane predstavlja veoma važnu oblast politike u Evropskoj uniji. Od samog nastanka EU, nekadašnje Evropske zajednice (EZ), zajednička poljoprivredna politika je bila jedna od najvažnijih oblasti politike koja je imala veliki deo u budžetu EU, i danas iznosi 40 odsto. Ciljevi zajedničke poljoprivredne politike su vremenom uznapredovali. Ova politika dugo je podržavala ruralnu privredu, koja danas obezbeđuje održivu poljoprivrednu proizvodnju. Danas poljoprivreda EU nastoji da potrošačima obezbedi visoke standarde bezbednosti hrane, te da poreskim obveznicima odgovori na zahteve za standardima i u pogledu zaštite životne sredine, zaštite zdravlja i odgovornosti. Zajednička poljoprivredna politika uključuje širok set instrumenata i standarda o bezbednosti hrane. EU posebno vodi računa o tome da primenom svojih standarda hrane s tržišta ne isključi tradicionalnu hranu, da ne obeshrabri inovacije i ne naruši kvalitet. Poznavanje politike o bezbednosti hrane u EU važno je za Srbiju, jer tokom priprema za pristupanje EU, Srbija mora da uspostavi i da ispuni osnovni cilj, a to je usklađivanje svih zakona koji se odnose na lanac u proizvodnji hrane u svim zemljama članicama EU.
Šta to mi pregovaramo o bezbednosti hrane?
Postojeće razlike koje obuhvataju Poglavlje 12, a odnose se na bezbednost hrane, biće predstavljene u izveštaju sa bilateralnog skrininga. Izveštaj još uvek nije objavljen, ali se očekuju detaljnije preporuke u vezi sa stepenom usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Propisi, koji se odnose na bezbednost hrane su brojni i obuhvataju stavljanje na tržište hrane, hrane za životinje i sporedne proizvode životinjskog porekla i genetički modifikovane organizme u EU, Srbiji i drugim zemljama. Da bismo shvatili uopšte šta je sistem o bezbednosti hrane i zašto je važno da uredimo naš Nacionalni sistem moramo se upoznati sa razlozima zašto se on uopšte postavlja.
Kako se razvijao sistem bezbednosti hrane u EU?
U Evropskoj uniji sistem bezbednosti hrane i hrane za životinje je zasnovan na nekoliko načela, a to su odgovornost proizvođača, sledljivost hrane (sposobnost da se komponente hrane i hrane za životinje, prehrambeni proizvodi i hrana za životinje, prate kroz sve faze u lancu). Zaštita zdravlja životinja i indirektno ljudi je politika koja je upućena na primenu sistema analize rizika i primenu jasno usmerenih mera, kao i primenu načela predostrožnosti kada je to neophodno da bi se obezbedio visok nivo zaštite potrošača u EU. Generalno Zakon o hrani obezbeđuje visok nivo zaštite zdravlja ljudi i interesa potrošača obezbeđujući sigurno i bezbedno unutrašnje tržište EU kad je u pitanju hrana i hrana za životinje. EU takođe doprinosi razvoju međunarodnih tehničkih standarda za hranu i hranu za životinje.
Integralni pristup konceptu bezbednosti hrane je ”from farm to fork” ili ”from stable to table” kome je prethodilo više skandala (posle skandala u EU tokom 1990: DioxinskandaluBelgijiuproleće 1999, BSEuBritaniji 1986/87; Salmonella, Listeria, GMO’s, hormone-treated beef ) u EU, pa je u skladu sa tim i napravljeno više dokumenata i formirano nekoliko institucija. 1997 – Zelena Knjiga (Green Paper), osnivanje Kancelarije za hranu i veterinarstvo (Food and Veterinary Office FVO), 2000 – Bela Knjiga (White Paper) Procena rizika i komunikacija rizika, Novi Zakon o Hrani – Regulation (EC) No. 178/2002 i osnivanje Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA)
Novi pristup u bezbednosti hrane datira još od 1987. To je koncept ”zaštite potrošača”, odnosno politika zaštite potrošača, kojoj je cilj visoka zaštita zdravlja ljudi. To je razlog za nastajanje više “horizontalnih” zakona i više pojednostavljenih zakonskih procedura u pet okvirnih direktiva: aditivi, deklaracija, hrana za posebnu namenu, materijali koji dolaze u kontakt sa hranom, zvanična kontrola prehrambenih proizvoda.
Deo zakonodavstva, koji se odnosi na higijenu hrane je razvijen kao deo kontrole proizvodnje životinja na farmama i neki to često nazivaju „veterinarski zakon“. Glavni propisi EU u oblasti hrane, koji mogu promeniti poslovanje u celom lancu proizvodnje hrane i krajnjem proizvodu bezbednom po zdravlje potrošača su opšti Zakon o bezbednosti hrane (Regulation (EC) No178/2002), propisi koji se odnose na higijenu (Regulation EC, No 852/2004, Regulation EC, No 853/2004, Regulation EC, No 854/2004), Mikrobiološki kriterijumi 2073/2005, direktive (aditivi, kontaminenti, pesticidi, opšte direktive o deklarisanju , etiketama , hranljivim i zdravstvenim tvrdnjama, označavanje i marketinški standardi , direktive specifičnih proizvodnji: med, živina, jaja, organska hrana, sveže voće i povrće i drugo). U Srbiji je to obuhvaćeno Zakonom o bezbednosti hrane i do sada nisu urađena Podzakonska dokumenta koja imaju značaj u kontroli bezbednosti hrani.
U EU Zakon o bezbednosti hrane (Regulation (EC) No.178/2002) ima za cilj da zaštiti potrošače, odnosno obezbedi bezbednu hranu za ljude i životinje, na najvišem nivou. Uredba (EC) 178/ 2002 koja propisuje opšta načela i zahteve Zakona o hrani (General Food Law Regulation) postavlja sveobuhvatno i koherentno okvir zakonodavstva za hranu i hranu za životinje, kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou Unije. U tu svrhu, kroz Uredbu postavlja opšte principe, uslove i procedure koji podržavaju donošenje odluka u pitanjima hrane i hrane za životinje, koje pokrivaju sve faze hrane i hrane za proizvodnju i distribuciju hrane, sve do potrošača – kao i odgovarajućim nadzorom, koji sprovode nadležni organi. Ovim načelima se obezbeđuje visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životinja, kao jednog od osnovnih ciljeva politike EU. Obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta u EU je moguće ukoliko su standardi bezbednosti hrane i hrane za životinje ujednačeni i ako se dosledno primenjeni na celoj teritoriji EU.
Takođe se ovim Zakonom propisuje funkcionisanje Evropske agencije za bezbednost hrane koja je odgovorna za naučna saopštenja i podršku u svim naučnim oblastima koja utiču na bezbednost hrane. Ovo je nezavisna institucija, koja daje informacije o svim pitanjima u ovoj oblasti i obezbeđuje da javnost bude informisana. EFSA je otvorena za zemlje EU i druge zemlje koje primenjuju Zakon o bezbednosti hrane.
Osim toga, Zakon o hrani uspostavlja glavne procedure i instrumente za upravljanje vanrednim situacijama i krizama, kao i Brzi sistem obaveštavanja, Rapid Alert System for Food and Feed (RASFF). U ovaj sistem su uključene zemlje EU, Komisija i EFSA. On omogućava razmenu informacija u vezi sa merama usmerenim na ograničavanje stavljanja u promet ili povlačenja hrane i hrane za životinje iz prometa, zatim preduzete akcije i odbacivanje partije ili pošiljke hrane ili hrane za životinje. U slučaju opasnosti u vezi sa hranom informacije se šire unutar mreže brzog upozorenja i moraju biti dostupne javnosti.
Zbog sveobuhvatnih dokumenata vezanih za nacionalna dokumenta zemalja članica EU i zemalja koje izvoze u EU značajna je i Regulativa 882/2004 (EC). Ovaj dokument EU Parlamenta i Saveta pokriva zakonodavstvo koje je u sastavu higijenskog paketa i instruiše zvanične kontrole hrane i hrane za životinje. Ona integriše kontrole u svim fazama proizvodnje i u svim sektorima. Takođe definiše zadatke EU u pogledu organizacije ovih kontrola i pravila koja se moraju poštovati od strane nacionalnih organa nadležnih za sprovođenje službene kontrole , uključujući i mere prinude usvojene u slučaju nepridržavanja zakona EU zajednice.
Ovom regulativom obuhvaćene su i zemlje koje nisu članice EU, tako da ovaj dokument predstavlja važan propis i za Srbiju. Njegov značaj je još jači u periodu pridruživanja i nakon otvaranja prvog poglavlja, jer je to put da se uredi upravni sistem u oblasti Bezbednosti hrane i hrane za životinje u Srbiji. Ova uredba u delu kontrole zemalja koje nisu članice EU dopunjuje odredbe propisane u Direktivi 97/78 (EC), kontrolu porekla hrane i hrane za životinje. Na primer, uvodi sledeće principe za hranu i hranu biljnog porekla: 1) Redovne zvanične kontrole hrane i hrane biljnog porekla uvezene u EU, od strane država članica. Ove kontrole se mogu odvijati u bilo kom trenutku u distribuciji robe, pre puštanja u slobodan promet ili kasnije (u prostorijma uvoznika, tokom obrade ili na mestu maloprodaje); 2) Na bilo koji način mora postojati bliska saradnja između carinskih službi i nadležnog organa na nivou EU. Lista rizične hrane mora biti uspostavljena i ažurirana . Takva hrana mora biti postavljena na posebno određeno i opremljeno inspekcijsko mesto za obavljanje potrebnih provera; 3) Mogućnost obavljanja službenih kontrola na hrani poreklom iz zemalja koje nisu članice EU, a koje ulaze u slobodne zone i slobodna skladišta, ili u tranzitu, carinsko skladištenje, unutrašnja obrada, prerada pod carinskom kontrolom ili privremen uvoz; 4)Mogućnost obavljanja službenih kontrola na hrani poreklom iz zemalja koje nisu članice EU koje ulaze u slobodne zone i slobodna skladišta , ili u tranzitu, carisnko skladištenje, unutrašnja obrada, prerada pod carinskom kontrolom ili privremen uvoz.
Uredbom je predviđena i sertifikacija. Ona obuhvata postupak određivanja uslova u kojima se odobrava. Referentne laboratorije u EU su uspostavljene i nalaze se u Aneksu zakonodavnog dokumenta. Ovom uredbom predviđen je opšti sistem kontrole, koju obavlja FVO (Kancelarija za hranu i veterinarstvo) u zemljama članicama, a ako je potrebno i reviziju. Zemlje koje nisu članice, a koje žele da izvoze robu u EU moraju dostaviti Komisiji informacije o organizaciji i opštem upravljanju svojim sistemom zdravstvenog nadzora. FVO može pomoći pružanjem informacija i podataka koji su dostupni na nivou Zajednice.
Uskladjivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti bezbednosti hrane
Oblast bezbednosti hrane je u Republici Srbiji regulisana Zakonom o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS” br. 41/2009) koji utvrđuje podelu nadležnosti između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (MPZŽS) i Ministarstva zdravlja (MZ), čime je unapređen zakonodavni okvir za rad subjekata u poslovanju hranom i nadležnih inspekcijskih službi. Prema ovom Zakonu proizvođač kao subjekat u poslovanju sa hranom i hranom za životinje je odgovoran za bezbednost svojih proizvoda i primenu sistema samokontrole, koji je baziran na principima HACCP, odnosno na analizi opasnosti i upravljanja rizicima u svojoj proizvodnji.
Predsednik Saveta za zdravstvo, kvalitet namirnica i zaštitu potrošača
Građani koji žele da saznaju više mogu da se obrate Zelenoj stranci na tel. 021/6623-345 ili
e-mail: office@zelenastranka.rs
